Сателитски пратилац медведа са Таре

Тара – Зима је доба када би требало да спавају медведи на Тари, где им је најбројнија популација у нас. Међутим, топлији зимски дани каткад им поремете ту хибернацију, период смањене активности, па онако дремљиви изађу на сунце, углавном око својих брлога, удаљени од погледа. Јер кад осете присуство човека, како о томе пишу у Националном парку „Тара”, мрки медведи (који су највећа звер у Европи) одмах напуштају то место, обично пре него што буду примећени.

„Медведи су по правили врло срамежљиви и плашљиви. Не виде људе као потенцијални плен, већ их се плаше и избегавају сукобе”, читамо на сајту НП „Тара”, уз напомену да су напади медведа изузетно ретки, те да је човек изложен 400 пута већем ризику смрти од удара грома него од напада медведа. С тим што, ипак, треба припазити да у шумовитим дубинама Таре до случајног сусрета на дође.

Ово природно станиште годи медведу, овде су све бројнији последњих година. Сарадњом стручњака београдског Биолошког факултета, Природњачког музеја и НП „Тара” обавља се пројекат мониторинга: прати се стање и опоравак медвеђе популације и њено кретање, услед чега их хватају у специјалне замке (да им се не наноси бол), маркирају се сателитским огрлицама (одашиљачима) и потом пуштају у природу.

– Сада, према званичном податку, има 58 јединки мрког медведа на Тари. Већ деценију и по траје сателитско праћење куда иду. До сада су 22 медведа добила сателитске огрлице. А на једном је и прва огрлица с камером, стављена октобра прошле године, да се још детаљније прате њихови путеви кроз природу, живот, навике... Они такве огрлице обично носе око две године – каже за наш лист Ранко Милановић из Националног парка „Тара”.

О томе докле допиру медведи са ове планине читамо у прошле године објављеној монографији „Национални парк ’Тара’ – 40 година постојања”, у издању Завода за заштиту природе Србије. Ту аутори из разних области описују природне особености Таре и рад овог националног парка, а у поглављу „Фауна” о сисарима, дакле и о медведима, пише Владан Бједов.

– Популациони трендови у смислу раста бројности ове врсте последњих година су позитивни, па се медвед често опажа на заштићеном подручју. А да његова популација расте, сведоче и све веће штете које прави на имовини локалног становништва (стока, пчелињаци, воћке). Код мрког медведа су изражена дисперзивна, нарочито сезонска кретања, тако да се јединке с тарског подручја могу наћи на знатно ширем подручју. Према северу и западу медвед дубоко залази на територију Босне и Херцеговине, према југу долази до Златибора, Увца и Златара, а на истоку преко Великог Рзава на Јавор, Голију и Чемерно – бележи аутор, додајући да медведа има на читавој територији НП „Тара” (кањонски делови Дрине, Бруснице, Дервенте, Раче и Белог Рзава, шумска подручја Алуга, Митровца и Батуре), те да је то врста под строгом заштитом, за коју је прописана трајна забрана лова.

Што се тиче сателитског праћења кретања, Бједов наводи да су овде први пут јединке мрког медведа хватане живе, обележаване сателитским одашиљачима и поново пуштане у слободну природу:

– Примена ове савремене методе даљинског праћења уз адекватну технику омогућила је добијање обиља података о кретању обележених јединки и њихових дневно-ноћних и сезонских активности. На овај начин је, уз остало, утврђено да је годишњи ареал кретања једне обележене јединке био читавих 4.000 квадратних километара, што је до сада највећи забележени ареал јединке мрког медведа у Европи.