Динарска штедња и даље исплативија од девизне

Штедња становништва наставила је да расте и током 2021, упркос продуженој пандемији праћеној ескалацијом глобалне енергетске кризе и инфлаторних притисака, а штедња у домаћој валути се и у таквим околностима показала исплативијом од девизне, саопштено је из Народне банке Србије (НБС).

У 2021. динарска штедња повећана је за око 12 одсто и крајем децембра износила је 104,2 милијарде динара, што је њен нови највиши ниво. У протеклих девет година динарска штедња повећана је готово шест пута (раст од 86,3 милијарде). Половина укупног раста (43,1 милијарда) остварена је у последње три године захваљујући одржаној макроекономској стабилности, која је предуслов за стицање и очување поверења грађана у домаћу валуту. Девизна штедња у истом периоду такође расте, иако релативно (процентуално) нешто умереније (59,2 одсто) од динарске штедње, и то са 8,3 милијарде евра крајем 2012. на 12,7 милијарди евра крајем 2021. године.

Редовна полугодишња анализа исплативости штедње за период од децембра 2012. до децембра 2021. потврдила је да је исплативије штедети у домаћој валути. На већу исплативост динарске штедње превасходно је утицао уређен макроекономски оквир – монетарна и фискална стабилност у дужем периоду, релативно стабилан курс динара, висок ниво девизних резерви, проблематични кредити на ниском нивоу, умерен ниво јавног дуга. Каматне стопе на штедњу у динарима релативно су више него на штедњу у еврима, а повољнији је и порески третман штедње у домаћој валути, јер камата на динарску штедњу се не опорезује, а камата на штедњу у еврима се опорезује по стопи од 15 одсто. Поред тога, на већу исплативост утицале су правовремено донете оптималне мере монетарне и фискалне политике ради ублажавања ефеката кризе изазване пандемијом.

Резултати анализе исплативости штедње орочене на годину дана и занављане у периоду од девет година потврдили су да би грађанин који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара на крају периода орочења у децембру 2021. добио близу 36.000 динара (око 300 евра) више од штедише који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност истог износа.

Штедња у домаћој валути показала се исплативијом и приликом орочавања на годину дана у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода у последњих девет година. Динарски штедиша који је од децембра 2020. штедео у динарима на улог од 100.000 динара добио би у децембру 2021. око 1.300 динара (11 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио противвредност истог износа у еврима.

Када је реч о депозитима ороченим на три месеца, штедња у динарима била је исплативија од штедње у еврима у 88 одсто тромесечних потпериода, а код штедње орочене на две године динарска штедња је била уноснија у свим двогодишњим потпериодима. Према томе, без обзира на време орочавања штедње, да ли је то краткорочно или дугорочно, у претходних девет година било је исплативије штедети у домаћој валути, наводе из централне банке.

Заоштравање светске кризе изазване пандемијом под утицајем поремећаја у ланцима снабдевања и раста цене енергената одразило се на појаву глобалних инфлаторних притисака. У таквим околностима, НБС је очувала релативну стабилност курса динара према евру, која представља снажан фактор ценовне стабилности. На појачане инфлаторне притиске наводе да су реаговали адекватним мерама монетарне политике – постепеним повећавањем просечне пондерисане каматне стопе на репо аукцијама и процента повучених вишкова динарске ликвидности путем ових аукција. Девизне резерве су увећане и крајем прошле године достигле су 16,5 милијарди евра, уз повећање резерви злата на рекордне 37,3 тоне. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на најнижи ниво од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита (од 2015) и крајем године износило је 3,4 одсто.