Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

О језику и политикантству

Нит је Вук Караџић измислио српски језик, нит га је он, као своје власништво, могао подарити другим народима на извол'те
(Новица Коцић)

Поводом разумног и исправног захтева заштитника грађана Зорана Пашалића да се повуче из употребе уџбеник српског језика по којем се хрватски, бошњачки/босански и црногорски језик наводе као варијанте српског језика, чланови Одбора за стандардизацију српског језика, Милош Ковачевић и Срето Танасић, су оптужили омбудсмана да уводи „политикантство у расправу о језичким темама”, да иде „ђоном на науку”, па чак и да је, ни мање ни више, него „попут Стаљина”.

Јосиф Висарионович се вероватно окреће у гробу. Не може да верује колико му се срозала репутација.

Мали је број озбиљних лингвиста који сматрају да стандардни српски, хрватски, бошњачки и црногорски нису, у основи, један језик, иако се они данас стандардизују као засебни језици, под различитим именима и у различитим социолингвистичким срединама. Када, међутим, одбораши кажу да су сви ти језици на лингвистичком плану искључиво варијанте „Вуковог и вуковског српског језика”, то није само нетачно, то је ординарна глупост. Нит је Вук Караџић измислио српски језик, нит га је он, као своје власништво, могао подарити другим народима на извол'те. Вук је само уочио да се штокавским наречјем говорило широм Балкана и да је оно зато било логична основа за пројекат стварања заједничког књижевног језика пре два века.

Тај полицентрични језик нема јединствени а популарно прихваћени назив. У време Југославије звао се српскохрватски или хрватскосрпски. А данас постоје српски, хрватски, бошњачки/босански и црногорски. Ниједан нема нити може имати примат над другим. И ту је крај приче.

Управо су чланови Одбора за стандардизацију српског језика ти који се већ јако дуго баве политикантством уместо науком. Да им је наука на првом месту, схватили би да то што они зову србистиком није некаква аутохтона мађија, поникла у Србији међ шљивама, која може да преживи без контакта са светом. Па би можда почели да уче стране језике и да читају страну литературу.

Да се мало више и озбиљније баве својим послом, прочистили би важећи „Правопис” од свих нелогичности и недоследности које се у њему налазе. И не би нам свима прописивали да се ортографски травестирамо у старије београдске госпође и да по кафићима наручујемо „капучино”.

Да су свесни онога чега је још Вук био свестан – да се стандард гради на основу стварног језичког стања а не на основу правила старих сто педесет година — ревидирали би одавно превазиђену акцентску норму па спикери и спикерке на РТС-у не би више морали да се излажу јавном подсмеху када извештавају о теРИторијама, конТИнентима и лабоРАторијама.

Најзад, да им је наука заиста дража од политикантства, не би се тако грчевито борили против законских прописа о родно осетљивом језику. И не би се бламирали аматерским објашњењима да се жена која тренира некакав спортски тим не може звати тренерка, пошто је тренерка врста спортске одеће – као да на планети србистици не постоји феномен полисемије, односно вишезначја. И као да зуб не може бити и у вилици и на тестери.

Поједине чланове Одбора за стандардизацију српског језика је одавно нагризао зуб времена. Они нису достојни ни Вука ни вуковске традиције, а још мање важне улоге коју би могли да играју у нашем друштву. Када би се мање бавили спољним и унутрашњим непријатељима и бескорисним наклапањима о идентитетским темама и језичком инжењерингу, а више савременим научним методама, алатима и ресурсима, можда млади људи не би бежали од студија српског језика као ђаво од крста.

Директор Дигиталне истраживачке инфраструктуре за уметност и хуманистику

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Deca od 3 godine vec razlikuju istinu i laz. Zbog toga uce da lazu.
Lujza i Lena
Dok Juzni Sloveni duz Jadrana, od Dubrovnika do Istre, imaju niz knjizevnika u 16, 17 i 18 veku, u Srbiji pod Turcima, osim retkih popova, nema pismenih ljudi. To videci, Dositej i Vuk pokrecu lavovsku borbu. Vuk pise knezu Milosu 12/04/1832 godine : "Da bi slava Vase Svetlosti bila sasvim savrsena, mislio sam da najpre Vasu Svetlost naucim citati i pisati, potom da nacinimo nekolike knjige za Vasu Svetlost, pa neke da Vam se u odredjeno vreme citaju, a neke sami na besposlici da citate".
Земунац
А где је остатак осим онога ''дуж Јадрана''? Да ли и тамо цвета књижевност? О томе не говорите. Нису Турци освајали да би народи могли да развијају сопствену културу, већ да би им наметали своју и држали их у покорности баш тиме што им неће дозвољавати школовање, ако не пређу на ислам.
Раде
Шта је писац хтео да каже? Чиста идеологија, користи аргументе који се њему свиђају а они који га оповргавају за њега и не постоје. Немац са севера и југа Немачке се скоро па ич не разумеју а опет говоре обојица немачким језиком као и сви у Аустрији. Дакле од Хамбурга до Минхена и Беча може да се говори немачким језиком а од Марибора до Охрида не може да се говори српским језиком иако се прилично међусобно разбирамо... Бојим се да је аутор текста далеко од објективног схватања науке...
Дејан.Р.Тошић
Браво !
Велибор Рајковић, филмски преводилац
Стајао сам испред градске већнице у Хамбургу са шефом полиције која обезбеђује већницу и покушавао да разаберем шта ми говори човек из Штутгарта. Кад је завршио и отишао, питао сам полицајца да ли га је он разумео. Одговор је гласио: "Manchmall", што дословно значи "понекад", или како бисмо ми рекли "помало". Разлике између српског и тих осталих језика су искључиво политичке и једино је исправно рећи да је то један језик који управо из политикантских разлога свако зове својим именом.
Nikola
Mnogo je ovde loših komantara? Nije srpska država nastala u 19. veku, već mnogo ranije. Nije srpska pismenost nastala pre 200 godina, već mnogo rqanije! Dušanov zakonik, npr. je napisan, nije usmeno predanje? A apsurdno je govoriti o crnogorskom, bošnjačkom i hrvatskom jeziku. Sve je to srpski jezik, sa manje ili više ubačenih kvarnjaka. A da bi se stvorio novi jezik po pravilima mora se od postojećeg razlikovati najmanje 75 %.
Dragomir Olujić Oluja
E, pa, Nikola, umesto što držite vakele o stvarima koje slabo poznajete, morali biste prvo da se elementarno informišete! Evo vam pitanje: kako se zvao jezik kojim je Splićanin Marko Marulić pisao, doduše latinicom, dva veka pre no što ga je Vuk (prvo stidljivo 1810. a ona i) ‚službeno‘ 1824. nazvao srpskim i odkada počinje tarapana oko imena tog jezika (i traje do dana današnjeg)?
zvonko
Petar Hektorović iz wikipedije : Ribanje i ribarsko prigovaranje najvažnije je djelo Petra Hektorovića dovršeno 14. 01.1556. . Ribanje je spjev u tri dijela u kojem Hektorović opisuje svoj trodnevni put od Hvara do Brača i Šolte.Mislim da ovdje komentar nije potreban.
Dragan P
Siguran sam da ovaj sramni komentar u kome se reagovanje uvaženih stručnjaka za lingvistiku g. Kovačevića i Tanasića na politikantstvo Zaštitnika građana upoređuje sa reputacijom Staljina, ne odražava uređivačku politiku Vašeg lista. Međutim, dobro da se u Vašim novinama mogu pročitati različita mišljenja. G. Tasovac sa srpskim jezikom izjednačava dva jezika bosanski i crnogorski koji su nastali 90-ih godina prošlog veka voljom dela njihovih političara koji su mrzeli sve srpsko pa i jezik.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.