Притисак на Куртија одмрзава разговоре

Дипломатска борба за Косово и Метохију се наставља. Специјални изасланици САД и ЕУ Габријел Ескобар и Мирослав Лајчак боравили су неколико дана у Србији, где су покушали да „одмрзну” преговарачи процес који је одавно захваљујући привременим косовским институцијама и својеврсној инертности западног дела међународне заједнице клинички мртав. После неколико дана боравка у Приштини двојица западних дипломата поново су наишла на затворена преговарачка врата јер је Албин Курти опет изнео непомирљиве ставове. Као и протеклих годину дана, лидер Самоопредељења је одбацио сваку могућност да испуни обавезе преузете Бриселским споразумом, а то је формирање Заједнице српских општина.

Неколико дана касније западни емисари могли су да се увере у потпуно супротну слику у Београду. Председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић изразили су јасну жељу за наставком дијалога и да се очекује пуна имплементација Бриселског споразума, а то је формирање Заједнице српских општина, на коју Срби у покрајини чекају скоро девет година. Напретка у преговарачком процесу за сада нема јер Београд очекује да Приштина испуни своје међународне обавезе које је преузела у Бриселу, а којима је Европска унија била гарант. Управо због тога Београд очекује да Лајчак и Ескобар притисну Куртија и да коначно покрену преговарачи процес у коме питање статуса није уопште тема, већ нормализација живота људи у овом делу Србије.

Да ли ће њихова посета донети неки конкретан резултат, биће ускоро познато јер се у појединим медијима спекулисало да би председник републике Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција могли да разговарају у Бриселу за месец дана. Ескобар каже да нормализацију односа Београда и Приштине треба препустити дијалогу и да се мора пронаћи модалитет за постизање споразума, јер није намера САД да бирају било који модел споразума за обе земље. „Мора да се разговара о ЗСО. Немамо визију како да то буде реализовано, до тога морају да дођу две стране”, рекао је Ескобар у Београду, али је навео и да све што је договорено око ЗСО мора да буде спроведено и да су Лајчак и он то јасно рекли у Приштини.

А специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак изјавио је да Косово не треба да се плаши формирања ЗСО јер таква заједница не значи стварање Републике Српске. Лајчак је на конференцији за новинаре у Приштини с америчким изаслаником Ескобаром, на којој Курти није дозволио да буду и српски медији, изјавио да је Косово преузело многе обавезе и да није спровело договор о формирању ЗСО. „Оно што је договорено мора да се спроведе. То говоримо и косовској и српској страни. Преузели сте много обавеза за 12 година дијалога, многе од њих сте спровели, али постоје такође обавезе које нисте спровели, а ЗСО је једна од њих”, поручио је Лајчак.

Искусни дипломата Зоран Миливојевић сматра да би се Србија у наредном периоду могла суочити с појачаним притиском када је реч о преговорима Београда и Приштине и да заједничка посета Ескобара и Лајчака сугерише да ће бити новог формата за разговор две стране. За наш лист наводи да је ова посета била истраживачка и да је једини нови моменат директно укључење америчке стране. Миливојевић каже да су ставови САД и ЕУ потпуно усаглашени. Оцењује да је послата порука да се неће поновити ситуација из времена администрације Доналда Трампа, али и да ће америчка страна доминирати.

„Позиција Приштине је искључива и у таквим околностима тешко се може очекивати напредак у преговорима Београда и Приштине. Ничим овај двојац у Приштини није показао да постоји спремност и било какав притисак на Куртија да промени став и нема ништа ново. Из саопштења наших државника се види да без формирања ЗСО нема разговора и да сваки покушај да се та тема разводни неким темама, као што је белгијски модел, неприхватљив је”, каже Миливојевић.

Подсећа да је позиција Америке потпуно јасна, да је Ескобар сваки свој наступ почињао с тим да САД поштују суверенитет и територијални интегритет Косова и ту нема никакве сумње. Наводи да је посебно питање ЕУ, која би морала да буде статусно неутрална, на шта је обавезује Резолуција УН 1244, на основу које посредује. Лајчак је рекао да наступа с истих позиција као Вашингтон и питање је у чије име говори. „Иако Лајчак каже да су посредници, они су у Приштини деловали потпуно заједно, што наводи на закључак о новом формату. ЕУ мора да се изјасни о томе. Оно што смо видели у Приштини, у наступу, јесте јединство става на релацији Брисел–Вашингтон. Није у реду ни политички коректно што се уопште отвара тема ЗСО јер, ако ту тему отварају, значи да иду у сусрет Куртијевим ставовима, а не понашају се статусно неутрално и то је порука за нас”, истиче Миливојевић.

У разговорима у Београду и Приштини двојица западних дипломата се нису бавила статусним питањима и све су учинила да две стране поново доведу за преговарачки сто у Бриселу. Уколико пак Запад не притисне Куртија, шансе за постизање споразума око формирања ЗСО нису велике јер он то не жели, а Београд не може прихватити нешто што је мање од онога што је предвиђено Бриселским споразумом. „Наш став нема шансе да буде промењен. ЗСО је услов не само за преговоре него се ради о статусу српског народа, гаранцијама за опстанак. То је претпоставка било ког наставка разговора о нормализацији односа Београда и Приштине”, истиче Миливојевић.

Упркос овој посети, може се закључити да за Ескобара и Лајчака није била најважнија тема заштита српске заједнице, да су под знаком питања њихова безбедности, као и да је српска културна баштина угрожена. „Све су то отворена питања за Србе и зато ову посету не видим као кључну, већ као истраживачку. Неопходан је много већи притисак међународних актера да би се ситуација на терену променила, јер сумњам да ће Курти предузети кораке ка одмрзавању дијалога Београда и Приштине”, закључује Зоран Миливојевић.

Аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац пак сматра да су Ескобар и Лајчак искрени у намери да се поново покрене дипломатска акција. За „Политику” каже да је њихова посета веома важна због поруке да желе да се преговори наставе с јасним условима. „Београд инсистира да се формира ЗСО и да се то мора испоштовати, док они долазе с намером да око тога поново треба разговарати и да се прави нови компромис. Бриселске и америчке дипломате ће покушати да преговарају и са Приштином и Београдом о томе како ће изгледати ЗСО. То ће бити фокус њихове дипломатске мисије на овом простору, да се на тај начин одблокира преговарачки процес и да даље иде својим током како су предвидели”, каже Граовац.

Додаје да Београд мора бити јасан и децидан да се ЗСО мора спровести у дело, али ће наићи на чврст Куртијев отпор да се на било који начин изађе српској страни у сусрет, јер он не жели вођење разговора о томе. „Што се дијалог две стране више води, Куртијева популарност прилично пада јер се ослања на екстремно бирачко тело косовских Албанаца и зато избегава разговор с Београдом. Због тога нисам сигуран да ли мисија Ескобара и Лајчака може имати било какав успех. То ће зависити од одлучности америчке стране да се преговори наставе, они ће извршити притисак на Куртија и онда би могао да се направи договор о формирању ЗСО, да се тај процес после десет година одблокира. Ако пак воље не буде постојало и ако се Курти буде показао као непремостива препрека, онда озбиљних разговора неће ни бити”, наводи Срђан Граовац.

Америка у потпуности подржава независност и територијални интегритет Косова, што даје Куртију „ветар у леђа”. На тај начин САД желе да смање политичку штету коју би имали Вјоса Османи и Албин Курти уколико би спровели ЗСО, али и уколико би предузели озбиљније кораке по питању потраге за несталима, јер Приштина одбија да се провере локације које је Београд послао као потенцијалне групне гробнице на територији КиМ. На питање како коментарише изјаву Лајчака да ЗСО неће бити нова Република Српска, Граовац наводи да је та изјава усмерена према албанској јавности с циљем да се Куртију олакша позиција да прихвати наставак дијалога и ЗСО. Каже да ако међународна заједница пошаље поруку да то неће бити РС, тиме њему олакшавају испуњавање обавезе које је албанска страна Бриселским споразумом преузела.

„То не треба прихватати априори негативно за српску страну, већ као нешто што је порука албанској јавности да било какав договор не треба сматрати негативним за Приштину. Курти одбија да прихвати да то спроведе у дело јер се томе противе Албанци на КиМ. Лајчакова порука је дата у том смеру јер Запад и не жели да ЗСО буде као РС, да има надлежности које Срби имају у БиХ, односно извршну судску и законодавну власт”, наводи Срђан Граовац.

Милетић: Косово тоне у хаос

Директор Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић каже да је долазак двојице дипломата био одрађивање посла, без јасне идеје и инструмената шта ће конкретно урадити, осим да притискају Србију. За наш лист каже да не види реалну политичку снагу и намеру да се направи помак, већ само жељу да се оправдају њихове функције. „Да је то тако, не би неопрезно наступали у Приштини пропагирајући независност Косова, него би водили рачуна да дијалог има смисла и за другу страну. То губљење времена није проблем што се Београда тиче, већ на простору Косова и Метохије, који сваким даном тоне дубље у сиромаштво и запада у институционални хаос. Све што се тамо догађа може из потенцијалног конфликта да прерасте у жариште које ће тешко било ко моћи да контролише”, каже Дејан Милетић.