Млади носе маске, не одричу се дружења

Маске још и могу да носе, али дружења и окупљања не могу да се одрекну ни у јеку епидемије. Савете углавном не прихватају и ослањају се само на своје процене и уверења. То је показало истраживање др Данила Вуковића, професора Правног факултета Универзитета у Београду. Студија под називом „Зашто носимо маске? Легитимитет, поверење и поштовање норми у условима пандемије” урађена је на узорку од 544 академца свих година студија Правног факултета.

Тумачећи добијене податке, професор додаје да је мало студената који поштују здравствене прописе и спроводе епидемиолошке мере штитећи се од вируса корона. Да ли ће носити маску, бити на растојању када су у групи и вакцинисати се, зависи од њиховог личног уверења да те мере имају или немају смисла. И поверење у институције, са акцентом на стручњаке и лекаре, такође зависи од њиховог личног става; неки га имају, други не. Социјална контрола, односно морална критика околине и законска осуда због непоштовања мера не утиче значајно на „самозаштитно” понашање младих.

Очекивано, студенти мање поштују мере које ремете њихов уобичајени друштвени живот – тако да од свих препорука највише поштују ону да носе маске, а најмање се обазиру на забрану окупљања.

– На самом почетку пандемије у јавности су се уобличиле две представе – да су млади у мањем ризику од старијих и болесних и да се они мање придржавају епидемиолошких мера. Зато сам покушао да установим у којој мери они поштују прописе и који фактори на то највише утичу. Упркос увреженим ставовима да су млади бастион непоштовања мера, на питање да ли поштујете мере, тек шест одсто њих одговорило је да не поштују, 16 процената је одговорило „да и не”, док је скоро 80 одсто рекло да углавном или у потпуности поштује мере. Међутим, питања о поштовању појединачних мера откривају другачије обрасце понашања и показују да скоро петина студената заправо не поштује правила, трећина њих углавном или у потпуности поштује самозаштитна понашања, а готово половина њих налази се у зони амбивалентног односа према поштовању мера. Овај налаз показују да опште уверење да млади не поштују мере можда и није сасвим неоправдано – истиче наш саговорник.

Оне мере које су имале мање драматичан утицај на свакодневни и друштвени живот имају већу подршку студената и обрнуто – они највише подржавају мере обавезног ношења маски, а најмање полицијски час. Преко половине академаца сматра да је ношење маски делотворна мера, а преко трећине њих да је одржавање физичке дистанце сврсисходно. Тек сваки четврти студент исто то мисли за забрану рада угоститељских објеката, школа и факултета и полицијски час.

– С обзиром на то да судбина пандемије не зависи само од понашања вируса, већ и од понашања човека, важно је разумети који факторе утичу на самозаштитно понашање и поштовање мера које је држава прописала. Одговор на питање зашто људи поштују норме релативно је једноставан и гласи – поштују их када сматрају да је то поштовање сврсисходно и да је власт која прописује норме легитимна, односно када имају доживљај да власт иначе дела у складу са законом и сама поштује правила која доноси. Када мислимо да су институције система легитимне и правичне, ми поштујемо њихова правила и прихватамо садржај норми које систем доноси – појашњава професор Вуковић.

– Међутим, истовремено морамо имати доживљај да је нека норма сврсисходна – ако немамо доживљај да ношење маски и вакцинација имају смисла, нећемо их упражњавати, а то је показало и ово истраживање. Осим тога, ова студија је показала да социјална контрола, односно морална осуда и критика околине, немају важну улогу у практиковању самозаштитног понашања. То значи да млади не брину превише да ли ће њихово понашање наићи на осуду друштва јер социјалне норме на њих немају превелики утицај. Страх од санкција такође има мали утицај на поштовање мера – младима је важно да имају поверења у институције које доносе правила и да те институције с њима комуницирају на јасан начин. Свет младих је такав да они захтевају јасна и рационална објашњења зашто морају да поштују одређена правила, али истовремено посматрају и да ли је политичка елита доследна када је у питању поштовање тих истих правила – објашњава наш саговорник.

Ово истраживање је показало да пресуђује поверење у стручњаке – академци који имају више поверења у стручњаке, више поштују мере. Нешто слабији утицај има поверење у политичке институције, док поверење у репресивне институције има негативни предзнак. Очекивано, епидемиолошке мере више поштују студенти који редовније прате медије и сматрају их објективним. Они академци који верују да су мере делотворне далеко су склонији да их поштују, а индивидуална процена ризика је значајнији фактор поштовања мера од социјалне контроле.

– Демократска друштва не могу се ослонити само на репресију када желе да осигурају примену закона. Управо супротно – да би били примењивани, закони морају бити легитимни, односно грађани их морају сматрати оправданим и слагати се с њиховим садржајем. Ово слагање посебно је важно у случајевима ванредних ситуација, као што је пандемија, и у томе много већу улогу има научна рационалност и доживљај да поштовање правила има смисла, него страх од социјалне критике и осуде – закључује др Данило Вуковић.