Несташице лекова погодиле потрошаче широм Европе

Истраживања потрошачких организација у пет европских земаља (у Белгији, Италији, Шпанији, Португалији и Норвешкој) показала су да постоје озбиљне несташице лекова за лечење депресије, кардиоваскуларних болести и инфекција. Повећан је и број примедби грађана који тврде како често нису могли да набаве неопходне лекове или су морали да траже адекватне замене, саопштила је Европска организација за заштиту потрошача БЕУЦ и позвала ЕУ да размотри ову забрињавајућу ситуацију.

Како се наводи у овом истраживању, у Француској је број пријава о несташицама неопходних медикамената повећан двадесет, а у Шпанији 12 пута у последњих десет година, док је готово половина испитаника у анкетама изјавила да је једном у последње две године била у ситуацији да због несташице не купи лекове за себе или некога из своје породице.

Забрињава и податак да је свака трећа особа која се нашла у таквој ситуацији претрпела здравствене компликације, упозоравају из БЕУЦ-а. Према подацима добијеним из апотека, разлози за несташице су током претходног периода били различити – од велике потражње за одређеним лековима, логистичких проблема или потешкоћа у снабдевању до повлачења одређених лекова са тржишта. – Наша организација је упутила низ захтева како би се ова озбиљна ситуација решила. Захтевамо од фармацеутских компанија да доставе планове који могу да спрече несташице и да предвиде ризике који би могли да их изазову. Такође би требало појачати санкције за оне компаније које не осигуравају одговарајућу и континуирану набавку онако како је прописано законом. Требало би мењати регулативу која би омогућила потрошачима да лакше пријављују овакве случајеве надлежним телима како би се брзо реаговало на несташице и спречио озбиљнији утицај на здравље – саопштио је БЕУЦ.

Иначе, анкета је показала да су несташице погодиле велики број потрошача. Листе лекова којих све чешће нема на тржишту све су дуже, па тако у Норвешкој, на пример, током 2019. године на листи дефицитарних лекова било је 1.200 медикамената, што је дупло више него годину дана раније.

Половина анкетираних грађана је изјавила да несташице озбиљно утичу на њихово здравље. За већину само сазнање да не могу набавити лекове изазива анксиозност, што је забележено у 54 одсто случајева у Шпанији и 47 одсто у Белгији. Многима од њих је погоршано здравствено стање. Према подацима ове анкете, у готово девет од десет случајева у којима су забележене несташице било је реч о лековима које су преписали лекари, што врло забрињава будући да је реч о медикаментима за лечење неуролошких болести, кардиоваскуларних или респираторних проблема и инфекција.

Иако се показало да су потрошачи у малом броју случајева били приморани да плаћају скупље замене за лекове којих нема на тржишту, у истраживању се наводи да су неки морали да путују у друге градове или регије како би набавили неопходне лекове. Купци су најчешће чекали да лек стигне на тржиште (27 одсто испитаника у Белгији и 30 одсто у Португалији), док је трећина прихватала замене за преписане медикаменте.

У Норвешкој је, на пример, седам од десет испитаника изјавило да је лекове чекало и до десет дана док нису стигли на тржиште, док је за 20 одсто испитаника то потрајало и до месец дана. Петина испитаника у Белгији и Италији изјавила је да је због овог проблема имала додатне трошкове пошто су морали да иду поново код лекара како би добили рецепте за друге лекове којих има на тржишту.