Nestašice lekova pogodile potrošače širom Evrope

Istraživanja potrošačkih organizacija u pet evropskih zemalja (u Belgiji, Italiji, Španiji, Portugaliji i Norveškoj) pokazala su da postoje ozbiljne nestašice lekova za lečenje depresije, kardiovaskularnih bolesti i infekcija. Povećan je i broj primedbi građana koji tvrde kako često nisu mogli da nabave neophodne lekove ili su morali da traže adekvatne zamene, saopštila je Evropska organizacija za zaštitu potrošača BEUC i pozvala EU da razmotri ovu zabrinjavajuću situaciju.

Kako se navodi u ovom istraživanju, u Francuskoj je broj prijava o nestašicama neophodnih medikamenata povećan dvadeset, a u Španiji 12 puta u poslednjih deset godina, dok je gotovo polovina ispitanika u anketama izjavila da je jednom u poslednje dve godine bila u situaciji da zbog nestašice ne kupi lekove za sebe ili nekoga iz svoje porodice.

Zabrinjava i podatak da je svaka treća osoba koja se našla u takvoj situaciji pretrpela zdravstvene komplikacije, upozoravaju iz BEUC-a. Prema podacima dobijenim iz apoteka, razlozi za nestašice su tokom prethodnog perioda bili različiti – od velike potražnje za određenim lekovima, logističkih problema ili poteškoća u snabdevanju do povlačenja određenih lekova sa tržišta. – Naša organizacija je uputila niz zahteva kako bi se ova ozbiljna situacija rešila. Zahtevamo od farmaceutskih kompanija da dostave planove koji mogu da spreče nestašice i da predvide rizike koji bi mogli da ih izazovu. Takođe bi trebalo pojačati sankcije za one kompanije koje ne osiguravaju odgovarajuću i kontinuiranu nabavku onako kako je propisano zakonom. Trebalo bi menjati regulativu koja bi omogućila potrošačima da lakše prijavljuju ovakve slučajeve nadležnim telima kako bi se brzo reagovalo na nestašice i sprečio ozbiljniji uticaj na zdravlje – saopštio je BEUC.

Inače, anketa je pokazala da su nestašice pogodile veliki broj potrošača. Liste lekova kojih sve češće nema na tržištu sve su duže, pa tako u Norveškoj, na primer, tokom 2019. godine na listi deficitarnih lekova bilo je 1.200 medikamenata, što je duplo više nego godinu dana ranije.

Polovina anketiranih građana je izjavila da nestašice ozbiljno utiču na njihovo zdravlje. Za većinu samo saznanje da ne mogu nabaviti lekove izaziva anksioznost, što je zabeleženo u 54 odsto slučajeva u Španiji i 47 odsto u Belgiji. Mnogima od njih je pogoršano zdravstveno stanje. Prema podacima ove ankete, u gotovo devet od deset slučajeva u kojima su zabeležene nestašice bilo je reč o lekovima koje su prepisali lekari, što vrlo zabrinjava budući da je reč o medikamentima za lečenje neuroloških bolesti, kardiovaskularnih ili respiratornih problema i infekcija.

Iako se pokazalo da su potrošači u malom broju slučajeva bili primorani da plaćaju skuplje zamene za lekove kojih nema na tržištu, u istraživanju se navodi da su neki morali da putuju u druge gradove ili regije kako bi nabavili neophodne lekove. Kupci su najčešće čekali da lek stigne na tržište (27 odsto ispitanika u Belgiji i 30 odsto u Portugaliji), dok je trećina prihvatala zamene za prepisane medikamente.

U Norveškoj je, na primer, sedam od deset ispitanika izjavilo da je lekove čekalo i do deset dana dok nisu stigli na tržište, dok je za 20 odsto ispitanika to potrajalo i do mesec dana. Petina ispitanika u Belgiji i Italiji izjavila je da je zbog ovog problema imala dodatne troškove pošto su morali da idu ponovo kod lekara kako bi dobili recepte za druge lekove kojih ima na tržištu.