Меланом може да се појави и у оку

Малигнитети коже су ране настале као последица малигне болести, било да је у питању примарни малигни тумор коже или да је реч о метастази која се појавила на кожи због малигног карцинома на другој локализацији у телу. У малигне туморе коже спадају меланом, планоцелуларни и базоцелуларни карцином. Светла боја коже, плаве очи, изложеност ултравиолетним зрацима, соларијумима и честе опекотине од сунца у младости јесу ризични фактори за развој малигнитета коже.

Др Јелена Јеремић (Фото: лична архива)

Доцент др Јелена Јеремић, начелник Одељења за пластичну хирургију Клинике за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, истиче да рана дијагностика малигног тумора коже води ка бољој прогнози болести, односно смањеној учесталости поновног јављања болести и дужем животу пацијента.

На Клиници за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије свакодневно се обавља велики број прегледа и операција малигнитета коже. Упркос пандемији ковида 19, др Јеремић сматра да је важно да се не запоставе рана дијагностика, превенција и хируршко лечење тумора коже и да је битно да се пацијенти на време јаве лекарима јер је то најсигурнији пут ка успешном лечењу.

– Нажалост, с порастом опште учесталости малигних тумора коже, пре свега меланома, сведоци смо и све већег броја оболелих из млађе популације код које се дијагностикују малигни тумори коже.

Уколико пацијент примети било какву сумњиву промену која је настала на претходно неизмењеној кожи или промену која временом мења боју, величину, симетрију и раст, која не зараста дужи временски период или спонтано крвари без података о повређивању, неопходно је да се што пре јави лекару како би се спровела даља дијагностика – нагласила је наша саговорница.

Најчешћи малигни тумор коже, чија је појава у сталном порасту, јесте базоцелуларни карцином. Препознатљив је у раном стадијуму јер личи на раницу која ни након дужег времена не зараста.

– Веома ретко се шири метастатски по телу, али локално може бити деструктиван уколико се запусти. Хируршким лечењем и комплетним одстрањењем тумора завршава се лечење. За разлику од базоцелуларног карцинома, планоцелуларни карцином коже се може појавити и на слузницама, а нарочито на прелазу коже у слузокожу, и има способност метастазирања најпре у лимфне чворове. Пацијенту се саветује да избегава излагање ултравиолетним зрацима и да редовно посећује лекара како би се на време уочиле евентуалне нове промене на кожи тела – појашњава др Јеремић.

Меланом је најређи, али уједно и најопаснији тип карцинома коже. Може се развити на кожи, што се најчешће дешава, али и у очима и на слузокожи синуса, носне и оралне шупљине. Најчешће настаје на здравој кожи где претходно није било никаквих промена, али може настати и од постојећег младежа, који је почео да се мења, најчешће услед дугогодишње трауме, излагања ултравиолетним зрацима или под дејством хормона.

– Ретко, али ипак у извесном броју случаја, меланом може бити у боји околне коже, такозвани амеланотични меланом. То значи да није уобичајено тамно пигментисан, па и на ову могућност треба обратити пажњу. Такође, врло агресивни меланоми настају на стопалима и шакама, као и испод ноктију, па уколико тамна пигментација испод нокатне плоче не прати њен раст, већ стоји на истом месту, то је знак да треба што пре посетити лекара ради дијагностике – додаје наша саговорница.

Кад је у питању лечење меланома, најбитније га је открити на време и хируршки одстранити заједно с одговарајућом зоном здравог ткива око тумора. Циљ је уклонити тумор док још увек није пробио базалну мембрану коже и почео да се шири путем крви и лимфе.

– Свака друга терапија ове болести даје слабије резултате иако се у последње време појављује све више модалитета адјувантне терапије попут генске терапије и имунотерапије. Конзилијум за меланом Клинике за пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије сваког понедељка прегледа пацијенте и медицинску документацију и усмерава на даље модалитете лечења, хирургију или адјувантну терапију.

Метастазе на кожи нису честе и увек су лош прогностички знак. Код мушкараца кожне метастазе најчешће дају меланом, аденокарцином плућа и колона, а код жена најчешће метастазирају карцином дојке и меланом. Иноперабилне малигне ране захтевају посебан третман јер су склоне некрози, инфекцији и крварењу. Симптоми бола, ексудације, крварења, и непријатни мириси ране представљају психолошки и социјални проблем пацијента, изазивајући осећај стида, страха, кривице, депресије и социјалне изолације – наводи др Јеремић.

Циљ терапије малигних рана је да се пацијенту кроз свакодневна превијања и пажљиву негу спречи социјална изолација и побољша квалитет живота елиминацијом или контролом симптома. У третману онколошких рана код пацијената који су депримирани основном болешћу лечење онколошких рана је једнако битно као и пружање психолошке подршке пацијенту од стране лекара, породице и околине.

– С обзиром на то да је Клиника за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију УКЦС опскрбљена како стручним кадром тако и пропратном дијагностиком, у могућности смо да се одазовемо сваком пацијенту да би се предупредио неповољан развој и лош исход малигне болести – закључила је др Јеремић.