Нова терапија – нада за жене са карциномом ендометријума

Карцином ендометријума један је од најчешћих гинеколошких малигнитета, а стручњаци упозоравају да се у наредним деценијама очекује знатан пораст броја оболелих и умрлих од ове болести. Како је наглашено на недавно одржаној конференцији за медије, гинеколошки малигнитети сваке године погађају више од 4.000 жена у Србији, а карцином ендометријума заузима значајно место међу њима. Реч је о болести која се најчешће јавља код жена у постменопаузи, често удружена са коморбидитетима попут гојазности, дијабетеса и кардиоваскуларних обољења, што додатно компликује лечење.

Иако се карцином ендометријума у великом броју случајева може открити у раном стадијуму захваљујући карактеристичним симптомима, попут неуобичајеног вагиналног крварења, крварења након менопаузе, продужене или обилне менструације, као и болова у доњем делу стомака, одређени број пацијенткиња дијагнозу добија тек када се болест прошири ван материце. Тада могућности лечења постају ограниченије, а прогноза знатно неповољнија. Подаци показују да код метастатске болести свега око 20 одсто пацијенткиња доживи пет година од постављања дијагнозе.

– Ово обољење најчешће се дијагностикује у старијој животној доби, односно у постменопаузалном периоду. Како се животни век продужава, расте и број жена које улазе у период живота у којем је ризик за развој болести већи, иако не треба занемарити ни млађе жене код којих постоје одређени фактори ризика. Важно је нагласити да је постменопаузално крварење најзначајнији симптом болести, због чега се карцином ендометријума често открива у раном стадијуму, када петогодишње преживљавање износи око 90 одсто. Проблем представљају узнапредовали и метастатски карциноми, код којих петогодишње преживљавање пада на око 17 одсто – објашњава проф. др Аљоша Мандић из Института за онкологију Војводине.

Последњих година све већи значај добија молекуларна карактеризација тумора, која омогућава боље разумевање биологије болести и избор терапије прилагођене карактеристикама сваког појединачног тумора. Зато молекуларно тестирање постаје важан део савременог приступа лечењу карцинома ендометријума. Доступност иновативних терапијских опција, укључујући имунотерапију и друге циљане приступе, доноси нову перспективу. Ове терапије имају потенцијал да продуже преживљавање и побољшају квалитет живота пацијенткиња.

–Последњих година дошло је до знатне промене у начину на који посматрамо и лечимо карцином ендометријума. Велике међународне студије показале су да додавање имунотерапије стандардној хемиотерапији може значајно продужити период без прогресије болести, а код одређеног броја пацијенткиња омогућити дуготрајну контролу болести која до пре неколико година није била могућа. Због тога је молекуларна дијагностика данас неизоставан део савремене клиничке праксе. Ера персонализоване медицине у карциному ендометријума већ је почела и све више се удаљавамо од приступа „једна терапија за све”, са циљем да свака пацијенткиња добије лечење прилагођено биологији свог тумора и највећу могућу шансу за успешан исход – објашњава др Маријана Миловић Ковачевић из Института за онкологију и радиологију Србије.

Пацијенткиња Марина Недељковић (53) у борбу са карциномом ендометријума је кренула 2023. године. Осећала је нелагоду у стомаку, надутост и опстипацију.

– Решила сам да одем код доктора у нади да ће ми рећи да је то нешто пролазно, да сам се прехладила. Међутим, сурова реалност показала је најпре дијагнозу рака дебелог црева и још нисам завршила лечење те болести када је стигла нова дијагноза – рак материце. Оперисана сам и добила четири циклуса хемотерапије. За све то време сам имала изузетну подршку супруга и ћерке. Били су моја непресушна снага љубави, топлине и показали колико могу и морам због себе, због њих. Нажалост, ово исто искуство имала је и моја мајка – каже Недељковићева.