Ћорци промашили мету дибидуз

Реаговање на текст „Науко,  јао!” „Политика”, 1. 2. 2022. године

Доктор Бранислав Симоновић нас пецка као активисте и подучава као научнике. У пецкању је јак. Духовито нас зове „петиционаши”, као петоколонаши, што значи унутрашњи непријатељи, домаћи издајници. Учи нас разлици између правог угла и кључале воде. Ту је јак! Заиста, полемика без пецкања је као тигањ без дршке.

У науци је слаб. Професори знају такве студенте: прецењују своје знање, очекују десетку на писменом, па се разочарају кад виде своје одговоре прошаране црвеном оловком и шестицу на дну папира.

Доктор Симоновић погрешно оспорава тачне податке у нашој петицији. У том кратком апелу користимо именицу у множини, „микрограми”: „микрограми цијанида у литру воде убијају рибе и друге житеље вода”. Тачно! Доктор Симоновић потврђује ову чињеницу из наше кратке петиције у своме предугом утуку. Он прецизира множину: од неколико до неколико десетина микрограма цијанида у литру воде.

Тачно тврдимо да „чајна кашичица два одсто воденог раствора натријум-цијанида убија човека”. Да, та доза вишеструко премаша смртоносну концентрацију у крви. Доктор Симоновић зна да су литар и килограм воде исто, али брка рибе, за које наводи количину цијанида по литру воде, и људе, за које наводи количину цијанида по килограму тела.

Доктор Симоновић прелази са животне средине на воћне сокове и марципан. Не дугујемо му трежњење од тих заблуда јер немају везе са нашом петицијом о животној средини. Ипак настављамо, у корист љубитеља воћа које је преплашио.

Семенке воћа, па и бадема, од којег се прави марципан, садрже амигдалин. Нормалан метаболизам амигдалина производи минималну, безопасну количину цијановодоника, не цијанида у ужем смислу. Читаоци, слободно једите кајсије, јабуке, шљиве!

Кад др Симоновић сазна да се зеленкасто-плава боја хируршких одора зове цијан, можда ће помислити да хирурзи трују пацијенте цијан(ид)ом. Речи слично звуче али различито значе. На пример, лице штитимо маском, не даском.

Доктор Симоновић полемише ружно. Уместо аргуменaта користи прангије. Кроз прва четири пасуса презире наводницима: „мислећи и забринути људи који брину о свему и свачему” испадају замлате; „организације и 'покрети' (који)) ... су у томе видели шансу да дођу до неких пара ... а шта хоће, ни сами не знају” испадају смушени среброљупци. Он багателише наводницима: „покрети”, „протестанти”, „научни скуп” у САНУ, „девет којекаквих покрета” потписника петиције „да би чорба била гушћа”. Мрштимо се док цитирамо.

Доктор Симоновић замера грађанима који „протестују због загађеног ваздуха ... а долазе на протесте аутомобилима ... који уопште не загађују ваздух”. Овде третира грађане ђутуре као лицемере уместо да покуша да оспори њихове аргументе. Та прангија је логичка заблуда tu quoque, средство забрањено у часној дебати. Неколико нас нема аутомобил и клима уређај, али наше животне навике су небитне за тачност наших чињеница и важност наше петиције. Не питамо др Симоновића да ли вози аутомобил него доказујемо да он греши научно и морално.

Доктор Симоновић пише о тенденциозним незналицама које не хају за истину и чињенице јер су туђи плаћеници. Подругљиво набраја наше академијске почасти, докторате, професионалне квалификације. Поносимо се његовим покушајима да нас увреди.

Доктор Симоновић се потписао као „научни саветник”. Копка нас његово звање. Да је мислио на своју титулу у институту из којег се давно пензионисао, сигурно би се угледао на пензионере међу нама и написао „научни саветник у пензији”. Верујемо да се  истинито представља па изводимо једини могућ закључак: др Симоновић води приватно научно саветовалиште! Препоручићемо га канадској компанији која намерава да рудари помоћу цијанида.

Ако компанија прихвати нашу препоруку и унајми приватнога саветника, отпустиће га што јој квари бизнис јер његови ћорци промашују мету, јер уместо подршке изазива отпор. Компанија ће се наљутити на нас, али нека. Већ смо се посвађали. Истрајаћемо у отпору. Раме уз раме са мештанима Хомоља и савесним суграђанима, победићемо.

Др Ненад М. Костић, пензионисан редовни професор хемије и шеф одсека на америчким универзитетима, члан САНУ у оставци

Др Богдан Шолаја, пензионисан редовни професор Хемијског факултета Универзитета у Београду и члан САНУ

Др Драгана Ђорђевић, научни саветник Института за хемију, технологију и металургију у Београду

Др Љиљана Томовић, редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду

Др Урош Анђелковић, виши научни сарадник Института за хемију, технологију и металургију у Београду

Александар Грујић, адвокат из Жагубице