Ćorci promašili metu dibiduz

Reagovanje na tekst „Nauko,  jao!” „Politika”, 1. 2. 2022. godine

Doktor Branislav Simonović nas pecka kao aktiviste i podučava kao naučnike. U peckanju je jak. Duhovito nas zove „peticionaši”, kao petokolonaši, što znači unutrašnji neprijatelji, domaći izdajnici. Uči nas razlici između pravog ugla i ključale vode. Tu je jak! Zaista, polemika bez peckanja je kao tiganj bez drške.

U nauci je slab. Profesori znaju takve studente: precenjuju svoje znanje, očekuju desetku na pismenom, pa se razočaraju kad vide svoje odgovore prošarane crvenom olovkom i šesticu na dnu papira.

Doktor Simonović pogrešno osporava tačne podatke u našoj peticiji. U tom kratkom apelu koristimo imenicu u množini, „mikrogrami”: „mikrogrami cijanida u litru vode ubijaju ribe i druge žitelje voda”. Tačno! Doktor Simonović potvrđuje ovu činjenicu iz naše kratke peticije u svome predugom utuku. On precizira množinu: od nekoliko do nekoliko desetina mikrograma cijanida u litru vode.

Tačno tvrdimo da „čajna kašičica dva odsto vodenog rastvora natrijum-cijanida ubija čoveka”. Da, ta doza višestruko premaša smrtonosnu koncentraciju u krvi. Doktor Simonović zna da su litar i kilogram vode isto, ali brka ribe, za koje navodi količinu cijanida po litru vode, i ljude, za koje navodi količinu cijanida po kilogramu tela.

Doktor Simonović prelazi sa životne sredine na voćne sokove i marcipan. Ne dugujemo mu trežnjenje od tih zabluda jer nemaju veze sa našom peticijom o životnoj sredini. Ipak nastavljamo, u korist ljubitelja voća koje je preplašio.

Semenke voća, pa i badema, od kojeg se pravi marcipan, sadrže amigdalin. Normalan metabolizam amigdalina proizvodi minimalnu, bezopasnu količinu cijanovodonika, ne cijanida u užem smislu. Čitaoci, slobodno jedite kajsije, jabuke, šljive!

Kad dr Simonović sazna da se zelenkasto-plava boja hirurških odora zove cijan, možda će pomisliti da hirurzi truju pacijente cijan(id)om. Reči slično zvuče ali različito znače. Na primer, lice štitimo maskom, ne daskom.

Doktor Simonović polemiše ružno. Umesto argumenata koristi prangije. Kroz prva četiri pasusa prezire navodnicima: „misleći i zabrinuti ljudi koji brinu o svemu i svačemu” ispadaju zamlate; „organizacije i 'pokreti' (koji)) ... su u tome videli šansu da dođu do nekih para ... a šta hoće, ni sami ne znaju” ispadaju smušeni srebroljupci. On bagateliše navodnicima: „pokreti”, „protestanti”, „naučni skup” u SANU, „devet kojekakvih pokreta” potpisnika peticije „da bi čorba bila gušća”. Mrštimo se dok citiramo.

Doktor Simonović zamera građanima koji „protestuju zbog zagađenog vazduha ... a dolaze na proteste automobilima ... koji uopšte ne zagađuju vazduh”. Ovde tretira građane đuture kao licemere umesto da pokuša da ospori njihove argumente. Ta prangija je logička zabluda tu quoque, sredstvo zabranjeno u časnoj debati. Nekoliko nas nema automobil i klima uređaj, ali naše životne navike su nebitne za tačnost naših činjenica i važnost naše peticije. Ne pitamo dr Simonovića da li vozi automobil nego dokazujemo da on greši naučno i moralno.

Doktor Simonović piše o tendencioznim neznalicama koje ne haju za istinu i činjenice jer su tuđi plaćenici. Podrugljivo nabraja naše akademijske počasti, doktorate, profesionalne kvalifikacije. Ponosimo se njegovim pokušajima da nas uvredi.

Doktor Simonović se potpisao kao „naučni savetnik”. Kopka nas njegovo zvanje. Da je mislio na svoju titulu u institutu iz kojeg se davno penzionisao, sigurno bi se ugledao na penzionere među nama i napisao „naučni savetnik u penziji”. Verujemo da se  istinito predstavlja pa izvodimo jedini moguć zaključak: dr Simonović vodi privatno naučno savetovalište! Preporučićemo ga kanadskoj kompaniji koja namerava da rudari pomoću cijanida.

Ako kompanija prihvati našu preporuku i unajmi privatnoga savetnika, otpustiće ga što joj kvari biznis jer njegovi ćorci promašuju metu, jer umesto podrške izaziva otpor. Kompanija će se naljutiti na nas, ali neka. Već smo se posvađali. Istrajaćemo u otporu. Rame uz rame sa meštanima Homolja i savesnim sugrađanima, pobedićemo.

Dr Nenad M. Kostić, penzionisan redovni profesor hemije i šef odseka na američkim univerzitetima, član SANU u ostavci

Dr Bogdan Šolaja, penzionisan redovni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član SANU

Dr Dragana Đorđević, naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu

Dr Ljiljana Tomović, redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Dr Uroš Anđelković, viši naučni saradnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu

Aleksandar Grujić, advokat iz Žagubice