Мудри штеде речи

Српски језик је веома богат и заиста се може свака мисао изразити на различите начине. Утолико је мање схватљиво због чега се у јавним говорима, пре свега наших политичара и естрадних звезда, чују разне бесмислене поштапалице.

Као што се за свако модно лето мења владајућа боја у одевању, тако се с времена на време јављају нови српски „говорни бисери”, Тренутни хит је „дакле”. То као да је реинкарнација чувене поштапалице некадашњег југословенског премијера Милана Панића – „со”. Ваљда се тиме слушаоцима сугерише да је говорник дубоко промислио то што говори, па је дошао до неких узрочно-последичних веза? Далеко од тога. То је само још једна новотарија у ризници језичког бесмисла са следећим пикантеријама: „као”, „свашта нешто”, „овај”, „онај”, „како бих рекао”, „како да се изразим”, „десило се то што се десило”, „имамо то што имамо”, „то нам је што нам је”, „ам”, „значи”, „мислим оно”,  „мислим овај”, „немам појма”, „без везе”, „знате како”...

Кратка пауза у говору далеко је садржајнија од ових бесмислица. Или, што би Срби рекли: „Мудри штеде речи.”

Проф. др Горан Белојевић,
Београд