Припрема здања за Историјски музеј Србије од јула

Обнова зграде некадашње Главне железничке станице на Савском тргу, да би се уподобила за Историјски музеј Србије, почиње у јулу, а њена реконструкција биће окончана најкасније до новембра 2023. године. То је јуче најавила Маја Гојковић, министарка културе, рекавши да ће од 4.100 квадратних метара простор за поставку заузети 2.800. То значи да ће мајстори у здање на Савском тргу ући тачно после четири године откако је Главна железничка станица затворена за саобраћај.

– Крајем априла биће завршена пројектна документација и идејно решење за реконструкцију зграде старе Главне железничке станице. Реплике за будућу поставку, круне, одећа и други предмети већ су у изради – прецизирала је Гојковићева гостујући на ТВ Пинк и додала, како преноси Танјуг, да је укупна вредност инвестиције процењена између 13,5 и 15 милиона евра.

И директорка Историјског музеја Србије др Душица Бојић очекује да ће обнова почети на лето. Она каже да се већ два месеца рашчишћава део зграде који им је додељен, а чија је фасада обновљена пре две године.

– Унутрашњост објекта је у запуштеном стању, са доста преградних зидова од гипса и дрвених летвица које треба уклонити, каратавани и зидови су такође пропали и треба да се среде – истиче она и додаје да ће у новом простору бити представљено национално благо од неолита до модерног доба.

– Посебна пажња биће посвећена средњем веку јер желимо да прикажемо српске владаре, српске инсигније. Поседујемо оригинални печат кнеза Стројимира из друге половине деветог века из породице Властимировић која је тада владала. Део сталне поставке биће и Косовски бој. Радимо идеалне реконструкције српских средњовековних круна мушких и женских, престола цара Душана, одежда, накита, мачева, жезла, оружја – наглашава Бојићева.

Када обнова буде завршена, Историјски музеј Србије основан пре 59 година и раштркан на три локације скућиће се на једном месту – у објекту испред којег је постављен споменик Стефану Немањи.

У том простору требало би да буду запослени у музеју, депо, библиотека, радионице, изложбени простор, галерија, музичка сала, билетарница...

Здање, споменик културе од великог значаја, подигнуто 1884. године према идејном решењу бечког архитекте Вилхелма фон Флатиха које је разрадио Драгиша Милутиновић, одлуком Владе Србије из новембра 2020. године припало је Историјском музеју Србију. Тако је стављена тачка на вишегодишњу дилему коме ће припасти објекат у „Београду на води”. Зграда је најпре била виђена за Музеј средњовековне Србије, а та идеја осванула је у скупштинској одлуци града Београда из 2017. године када је споменик Стефану Немањи премештен на трећу локацију − будући Савски трг испред здања Железничке станице. Тада је поменута и архивирана све до септембра 2020. када је одјекнула вест да је Александар Вучић, председник Србије, прихватио предлог Милоша Јовановића, председника ДСС-а, да здање у Савском амфитеатру буде претворено у музеј средњовековне Србије.

Такав обрт тада је мало ко очекивао јер је малтене била већ готова ствар то да ће Музеј Николе Тесле из зграде у Крунској улици бити пресељен у објекат бивше железничке станице у Савском амфитеатру.

У децембру 2020. Влада Србије разрешила је све недоумице када је одлучила да се Теслина заоставштина дислоцира на Дорћол у здање термоелектране „Снага и светлост”.