Ризична мировна мисија Емануела Макрона

Одласком у Москву, а потом у Кијев и Берлин, француски председник упустио се у ризичну мировну мисију не би ли спречио паљење ратног фитиља на руско-украјинској граници.

Али, предстојећи разговори с Џозефом Бајденом тек ће показати колико је ова Макронова соло-акција у маниру Кисинџерове „шатл-дипломатије” успела да ублажи супротстављене позиције Запада и Русије у вези с Украјином.

После петочасовних разговора с Владимиром Путином, Емануел Макрон је напустио Кремљ без чврстих обећања у рукама. У Кијев је ипак стигао с поруком наде да неће бити руске инвазије на Украјину.

„Стекао сам уверење да неће доћи до продубљивања кризе, нити до ескалације”, изјавио је Макрон, додајући како ипак нема гаранција да ће заиста доћи до смиривања напетости.

Док је украјинском председнику Володимиру Зеленском обећавао финансијску помоћ Париза у висини од 1,2 милијарде евра, из Кремља је стигла опомена којa донекле баца сенку на Макронове преговарачке домете. Москва је негирала да је Путин обећао француском председнику да Русија више неће одржавати војне маневре у близини границе с Украјином, одбацивши тиме изјаву анонимног француског званичника за „Фајненшел тајмс” да је направљен дипломатски напредак.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да Путин није дао никакво обећање Макрону када ће руске војне снаге напустити Белорусију и да нису постигли никакав договор о Украјини.

„Москва и Париз нису могли то да ураде јер је Француска и чланица Европске уније и држава која председава ЕУ. Француска је чланица и НАТО-а, где није лидер. О каквом договору може бити говора. ’Фајненшел тајмс’ је, наравно, погрешно написао”, рекао је Песков.

Касније се и Јелисејска палата оградила од спорне анонимне изјаве Макроновог сарадника, објаснивши да су то биле тачке о којима су француски и руски председник разговарали, али да то није било Путиново обећање.

И сам Макрон је у Кијеву бранио своју преговарачку мисију у покушају да спречи даље погоршавање украјинске кризе: „Ни на секунду нисам очекивао да ће Путин учинити уступке”.

Иако Француска тренутно председава Европској унији, Лондону и Вашингтону изгледа не одговора ова Макронова посредничка акција, у којој се представља као лидер „Сједињених европских држава”. Није мало оних преко Ламанша који то виде као непромишљен Макронов руски гамбит, који иде наруку Путину у покушају да отупи оштрицу претње са Запада стварањем подела међу НАТО савезницима.

Француски председник не крије да украјинска криза показује потребу да ЕУ води самостални дијалог с Русијом како би се створио нови безбедносни поредак у Европи. И сам Путин је на заједничкој конференцији за новинаре рекао да би неки Макронови предлози могли да буду основа за даље заједничке кораке, наводећи да је о њима вероватно још рано говорити.

Заједничка порука из Берлина лидера држава „Вајмарског троугла” (Француске, Немачке и Пољске), која је потом уследила, донекле ојачава дипломатску позицију Макрона у напорима да спречи избијање новог рата на источним границама Европе.

Француски председник, немачки канцелар Олаф Шолц и пољски председник Анджеј Дуда после састанка у Берлину изразили су заједничку подршку примени споразума о прекиду ватре из Минска.

„Званични Берлин, Париз и Варшава позивају Москву да отпочне суштински дијалог о питањима европске безбедности и да помогне у смиривању ситуације у Украјини”, наводи се у заједничком саопштењу лидера три земље.

Пре одласка у Москву и Кијев Макрон је у разговору за француске новине рекао да геополитички циљ Русије данас очигледно није Украјина, већ да се разјасне правила кохабитације с НАТО-ом и ЕУ.

Улози у овој посредничкој мисији су велики и за Макрона, кога у априлу очекују избори, али и за Путина. Док САД и поједине чланице НАТО-а грозничаво наоружавају Украјину, а Јенс Столтенберг јасно поручује да су врата алијансе отворена за све европске државе, француски председник као излаз из овакве драматичне ситуације нуди повратак на „Нормандијски формат”. Предност овог процеса, који је успостављен још 2014. године, јесте у томе што, осим Русије и Украјине, укључује и Француску и Немачку.

Евентуални напредак у овом европском формату разговора о решавању украјинске кризе, који омогућава и директни контакт Москве и Кијева, умањио би ризик од избијања сукоба. Отварање оваквог дипломатског дијалога могло би Путину да послужи и као савршен алиби да без већих последица смањи војно присуство на украјинској граници.

Али, француска дипломатска иницијатива носи и своје ризике, поготово идеја о „финландизацији Украјине”. Макрон је у Кијеву негирао да је новинарима у авиону на путу за Москву говорио да ће о том решењу, о којем се већ неко време расправља у дипломатским круговима, разговарати и с Путином.

Предлог да Украјина буде попут нове неутралне Финске, која је 1948. године, у јеку хладног рата, склопила споразум о пријатељству с Москвом, не одговара садашњем руководству у Кијеву, али ни Вашингтону, који се не одриче амбиција ширења војног присуства на исток Европе, све ближе руским границама. Такво решење у пракси би значило да се Украјина писмено одриче уласка у НАТО у замену за гаранције да је Русија неће напасти. Тешко је поверовати да би „јастребови” у Вашингтону подржали ову Макронову идеју.