Рекорд Југославије и блесак Карла Луиса

После бојкота 22. олимпијских игара у Москви 1980, на који су позвале Сједињене Америчке Државе, било је очекивано да Совјетски Савез четири године касније у Лос Анђелесу узврати истом мером. Додуше, у Москви је изостало чак 58 земаља (барем десетак од њих нису биле у бојкоту) а сада је Совјете пратило 18 држава Источног блока (сви сем Румуније). Ипак, треба имати у виду да две од три највеће олимпијске силе – СССР и ДР Немачка – нису дошле на Игре у Калифорнији, па је и то разлог што су САД биле убедљиво најбоље са 174 медаље (83-61-30) испред Румуније са 53 (20-16-17).

Југославија је остала на свом, независном курсу, па као и четири године раније није биле у групи „бојкотера”. Тако је и дошла до свог рекорда, освојивши дупло више медаља него на својим до тада најплоднијим Играма у Москви (9). Из Лос Анђелеса југословенска експедиција, која је имала 140 спортиста у 16 спортова, вратила се са 18 одличја (7-4-7) што су неки још на аеродрому у том граду повезали с авионом који их је враћао („боинг 747”).

Златом су се окитили ватерполисти, рукометаши, рукометашице, рвач слободним стилом Шабан Трстена, рвач грчко-римским стилом Владо Лисјак, посада кануа двоклека Матија Љубек, Мирко Нишовић (500 м) и боксер Антон Јосиповић. Сребро је припало рвачу грчко-римским стилом Рефику Мемишевићу, кајакашу Милану Јанићу (његова кћерка Наташа је у истом спорту пре четири године донела Мађарској два злата), боксеру Реџепу Реџеповском и, опет, кануистима Љубеку и Нишовићу (1.000 м). Бронзе су освојили кошаркаши, фудбалери, рвач слободним стилом Шабан Сеиди, рвач грчко-римским стилом Јожеф Тертеи, веслачки дубл скул Милорад Станулов, Зоран Панчић и боксери Мирко Пузовић и Азис Салиху.

Тако се Југославија први пут у коначном пласману нашла међу 10 најбољих. Била је девета, иза већ поменутих САД и Румуније, затим Немачке (17-19-23), Кине (15-8-9), Италије (14-6-12), Канаде (10-18-16), Јапана (10-8-14) и Новог Зеланда (8-1-2), а испред тако јаких репрезентација као што су Јужна Кореја (6-6-7), Велика Британија (5-10-22), Француска (5-7-16)…

Јунак Игара био је амерички атлетичар Карл Луис који је изједначио рекорде земљака Алвина Кренцлајна из Париза 1900. и Џесија Овенса из Берлина 1936, који су освојили по четири медаље на истим Играма. Луис је однео победе у истим дисциплинама као и Овенс непуних пола века раније: 100 м, 200 м, скок удаљ, штафета 4 х 100 м.

Кинески спортисти, који нису учествовали од Хелсинкија 1952. због тога што је МОК допустио Тајвану да се такмичи под именом Република Кина, заузели су високо четврто место. Прву златну олимпијску медаљу донео им је стрелац Џу Хаифенг.

За трагичара Игара проглашена је америчка атлетичарка Мери Декер, вишеструка светска рекордерка и двострука светска шампионка на средњим пругама. У трци на 3.000 метара, која је уведена на овим Играма, била је апсолутни фаворит. Међутим, негде око 1.700 м она је закачила спринтерицом пету босоноге 17-годишње Золе Бад (Јужноафриканка која је узела британско држављанство да би могла да учествује на Играма) и истог тренутка пала и с болном гримасом наставила да се гуши у сузама. Она и њен тим су сматрали да ју је Бадова намерно спотакла, али то никада нису успели да докажу.

Можда се трагичарем може сматрати и амерички боксер Ивандер Холифилд кога је у полуфиналу дисквалификовао наш судија Глигорије Новичић, због тога што је свог противника Кевина Барија (Нови Зеланд) нокаутирао после гонга. Тако је апсолутном фавориту, касније вишеструком професионалном прваку света, припала бронза, док је наш Антон Јосиповић освојио злато без борбе, пошто Бари није успео да се опорави од Холифилдовог ударца.