Rekord Jugoslavije i blesak Karla Luisa

Posle bojkota 22. olimpijskih igara u Moskvi 1980, na koji su pozvale Sjedinjene Američke Države, bilo je očekivano da Sovjetski Savez četiri godine kasnije u Los Anđelesu uzvrati istom merom. Doduše, u Moskvi je izostalo čak 58 zemalja (barem desetak od njih nisu bile u bojkotu) a sada je Sovjete pratilo 18 država Istočnog bloka (svi sem Rumunije). Ipak, treba imati u vidu da dve od tri najveće olimpijske sile – SSSR i DR Nemačka – nisu došle na Igre u Kaliforniji, pa je i to razlog što su SAD bile ubedljivo najbolje sa 174 medalje (83-61-30) ispred Rumunije sa 53 (20-16-17).

Jugoslavija je ostala na svom, nezavisnom kursu, pa kao i četiri godine ranije nije bile u grupi „bojkotera”. Tako je i došla do svog rekorda, osvojivši duplo više medalja nego na svojim do tada najplodnijim Igrama u Moskvi (9). Iz Los Anđelesa jugoslovenska ekspedicija, koja je imala 140 sportista u 16 sportova, vratila se sa 18 odličja (7-4-7) što su neki još na aerodromu u tom gradu povezali s avionom koji ih je vraćao („boing 747”).

Zlatom su se okitili vaterpolisti, rukometaši, rukometašice, rvač slobodnim stilom Šaban Trstena, rvač grčko-rimskim stilom Vlado Lisjak, posada kanua dvokleka Matija Ljubek, Mirko Nišović (500 m) i bokser Anton Josipović. Srebro je pripalo rvaču grčko-rimskim stilom Refiku Memiševiću, kajakašu Milanu Janiću (njegova kćerka Nataša je u istom sportu pre četiri godine donela Mađarskoj dva zlata), bokseru Redžepu Redžepovskom i, opet, kanuistima Ljubeku i Nišoviću (1.000 m). Bronze su osvojili košarkaši, fudbaleri, rvač slobodnim stilom Šaban Seidi, rvač grčko-rimskim stilom Jožef Tertei, veslački dubl skul Milorad Stanulov, Zoran Pančić i bokseri Mirko Puzović i Azis Salihu.

Tako se Jugoslavija prvi put u konačnom plasmanu našla među 10 najboljih. Bila je deveta, iza već pomenutih SAD i Rumunije, zatim Nemačke (17-19-23), Kine (15-8-9), Italije (14-6-12), Kanade (10-18-16), Japana (10-8-14) i Novog Zelanda (8-1-2), a ispred tako jakih reprezentacija kao što su Južna Koreja (6-6-7), Velika Britanija (5-10-22), Francuska (5-7-16)…

Junak Igara bio je američki atletičar Karl Luis koji je izjednačio rekorde zemljaka Alvina Krenclajna iz Pariza 1900. i Džesija Ovensa iz Berlina 1936, koji su osvojili po četiri medalje na istim Igrama. Luis je odneo pobede u istim disciplinama kao i Ovens nepunih pola veka ranije: 100 m, 200 m, skok udalj, štafeta 4 h 100 m.

Kineski sportisti, koji nisu učestvovali od Helsinkija 1952. zbog toga što je MOK dopustio Tajvanu da se takmiči pod imenom Republika Kina, zauzeli su visoko četvrto mesto. Prvu zlatnu olimpijsku medalju doneo im je strelac Džu Haifeng.

Za tragičara Igara proglašena je američka atletičarka Meri Deker, višestruka svetska rekorderka i dvostruka svetska šampionka na srednjim prugama. U trci na 3.000 metara, koja je uvedena na ovim Igrama, bila je apsolutni favorit. Međutim, negde oko 1.700 m ona je zakačila sprintericom petu bosonoge 17-godišnje Zole Bad (Južnoafrikanka koja je uzela britansko državljanstvo da bi mogla da učestvuje na Igrama) i istog trenutka pala i s bolnom grimasom nastavila da se guši u suzama. Ona i njen tim su smatrali da ju je Badova namerno spotakla, ali to nikada nisu uspeli da dokažu.

Možda se tragičarem može smatrati i američki bokser Ivander Holifild koga je u polufinalu diskvalifikovao naš sudija Gligorije Novičić, zbog toga što je svog protivnika Kevina Barija (Novi Zeland) nokautirao posle gonga. Tako je apsolutnom favoritu, kasnije višestrukom profesionalnom prvaku sveta, pripala bronza, dok je naš Anton Josipović osvojio zlato bez borbe, pošto Bari nije uspeo da se oporavi od Holifildovog udarca.