Највећа улагања у саобраћајну инфраструктуру, урбанизам, градњу

Београђани би у наредних осам година требало мало да се стрпе, да мање гунђају на лош јавни превоз, на лоше реконструисане улице, неблаговремене комуналне службе... Јер све то 2030. неће им бити у фокусу зато што ће баш тада просечна плата житеља главног града бити чак 200.000 динара. У ово уверава Горан Весић, заменик градоначелника, који је јуче са Аном Брнабић, председницом Владе Србије, у Народном музеју представио пројекат „Београд 2030”.

Весић је нагласио да је на овом пројекту, који је донео и пројекције просечне плате 2030, рађено готово 14 месеци, и он представља круну рада београдске администрације. Циљ је био, како је рекао, да Београд има програм свог развоја, који неће зависити од тога која странка је на власти. 
– Ово је програм подељен у девет поглавља која обухватају најважније друштвене, технолошке, економске и еколошке пројекте. Те целине садрже низ конкретних пројеката. Стара шећерана, на пример, биће претворена у простор за младе уметнике, као и стара ложионица, али и многи други простори ће бити претворени у хабове за младе рок бендове, иновативну и креативну индустрију, сликаре, вајаре. Исто тако, поглавље „Урбана инфраструктура” обухвата највећа улагања у саобраћајну инфраструктуру, урбанизам, градњу и јавна предузећа – прецизирао је Весић и додао да ће 2030. Београд имати изграђене прве две линије београдског метроа, линијски парк, који ће бити симбол тога колико се Београд мења.

– Затим, пет фабрика за прераду отпадних вода, такође и седам нових мостова... Београд ће добити и два нова тунела. Ниједно возило у систему превоза више неће користити фосилна горива. Расписујемо тендер за куповину 80 тролејбуса, купујемо 50 трамваја. Београд ће добити и нову железничку станицу и биће уређена станица „Нови Београд”, као и сто нових мањих уређених зелених површина, 150 километара уређених бициклистичких стаза, 40 нових вртића – подсетио је други човек главног града на пројекте које актуелна власт најављује годинама, али који још нису остварени.

Ана Брнабић је оценила да је визија даљег развоја главног града изузетно важна за раст и развој целе Србије.

– Пројекат „Београд на води” помогао нам је да доведемо инвеститоре, покренемо привреди раст, привреду и кренемо у амбициозне планове изградње инфраструктуре – став је премијерке која сматра да је то за све нас неизмерно важно као и визија Београда до 2030. године

– Раст Београда кључан је за даљи раст Србије, као и за брзину тог раста. У 2020. години чак 42,1 одсто укупног БДП-а Србије створено је у Београду. Ако Београд стане, Србија је стала. Зато су веома важни зелена агенда и унапређивање квалитета живота Београђана и свих грађана Србије, наставак дигитализације и модернизације услуге грађанима здравственог и образовног система, као и дигитализација у области зелене агенде, односно увођење концепта правог паметног града и, треће, политика одрживог развоја – нагласила је премијерка.

Извршни директор Фондације за отворено друштво Србије Милан Антонијевић рекао је да би требало обратити пажњу на људску димензију и социјалну сигурност као императив одговорне управе.
– Овај приказ развоја града је потпуно ванстраначки и иза њега може да стане свако ко се залаже за поштовање људских права. Београд је своју пажњу окренуо и ка бризи о старима, ту је и област Београда без баријера, могуће је изаћи у сусрет свакоме ко је особа са инвалидитетом и свакоме ко има потребу да учествује у активностима града. Ту су и брига о породици, деци без родитељског старања, унапређење положаја Рома и многе друге области – истакао је Антонијевић.