Е-аутомобили на дугом штапу за српске возаче

Електрични аутомобили у свету нису више реткост већ редовна појава на улицама. Тај тренд би требало да расте, што показује и недавна најава великог Форда да ће у Европи сви његови аутомобили бити електрични до 2030. године, а сличне изјаве се могу чути и од осталих произвођача возила „на батерије”.

Према резултатима прошлогодишње студије немачког Удружења аутомобилске индустрије (ВДА), више од 80 одсто испитаних компанија полази од тога да ће се е-возила етаблирати као нови стандард. Исто толико фирми уверено је да је већ започео процес преласка на електричну мобилност. Ипак, 88 процената испитаника рачуна да ће се тек од 2030. године, или чак и касније, догодити потпуна „замена“, односно доминација е-мотора. Један део испитаних добављача очекује да би могли да се етаблирају и мотори с горивим ћелијама, на синтетичка горива.

Тај тренд вероватно неће тако брзо заживети на подручју некадашње Југославије. Разлога је више. Ниска куповна моћ становника регије и недостатак новца и воље да се изгради адекватна инфраструктура нужна да електрични аутомобили постану реалност су за сада превелика препрека.

Истина је, не радосна, да је Балкан стекао епитет „отпад за возила које нико неће или не може да вози у Европи“. Велика армија возача једноставно нема пара за скупа возила. А електрични аутомобили су и до 60 одсто скупљи од класичних, што оправдава логику сиромашнијег слоја купаца да траже јефтинију робу.

Чак би и пораст броја електричних аутомобила у Европи могао да доведе до тога да се у региону још више увезе половних аутомобила, јер за њима у богатијем делу Старог континента једноставно неће бити потребе, и ето прилике да се преселе на ове просторе.

Постојећа инфраструктура за електричне аутомобиле у регији је готово симболична.

Углавном нема брзих пунионица за електричне аутомобиле па ретки власници  присиљени су да паркирају свој аутомобил на батерије испод балкона и да развлаче продужне каблове како би преко ноћи допунили ‘резервоар’.

Како год да се окрене, осуђени смо на “бензинце” и “дизелаше”.

Београдски ауто-дилер који се више година бави увозом возила из земаља Европске уније, да ниједан аутомобил није био електрични или хибрид, нити зна да је неко од његових колега такав аутомобил увезао.

Ни самовозећи аутомобили неће бити у скорије време у региону. Таквим аутомобилима који би самостално требало да возе, треба пратећа сигнализација и напредне телекомуникацијске мреже, попут 5Г мрежа, како би возила била у вези с удаљеним серверима и међусобно. А то је на дугачком штапу.

Лоша покривеност сигналом и често старије генерације мобилних мрежа у одређеним деловима регије једноставно нису довољни за ова возила.

Избрисане траке на путевима, рупе, оштећења, саобраћајни знаци иза жбуња, недостатак путне сигнализације… Немогуће је очекивати да ће софистицирано возило моћи да се ‘избори’ са свим тим. А ту је и људски фактор, јер сваки нови, скупљи аутомобил има доста напредних опција. Већина власника таквих возила на овим просторима  није у стању ни да повежу телефон путем блутута с аутомобилом. А како би онда били у стању да користе самовозеће аутомобиле?.

Није у питању скептичност, већ реално стање, кажу стручњаци.  Према последњим подацима, у Србији има нешто мање од хиљаду регистрованих е-возила. На два милиона укупно, то износи 0,05 одсто. Владином уредбом субвенционише се куповина е-возила, по катероријама, и до 5.000 евра. Прошле године је за ту намену потрошено миллион евра иy буџета.

Статистички занемарљиво, али не и небитно, као улог у будућност, не тако блиску. Ако је просечна старост возног парка у Србији 15 година, значи ли то да ћемо 2037. године да возимо аутомобиле у просеку направљене данас. Извесно је да ће бити тако.