E-automobili na dugom štapu za srpske vozače

Električni automobili u svetu nisu više retkost već redovna pojava na ulicama. Taj trend bi trebalo da raste, što pokazuje i nedavna najava velikog Forda da će u Evropi svi njegovi automobili biti električni do 2030. godine, a slične izjave se mogu čuti i od ostalih proizvođača vozila „na baterije”.

Prema rezultatima prošlogodišnje studije nemačkog Udruženja automobilske industrije (VDA), više od 80 odsto ispitanih kompanija polazi od toga da će se e-vozila etablirati kao novi standard. Isto toliko firmi uvereno je da je već započeo proces prelaska na električnu mobilnost. Ipak, 88 procenata ispitanika računa da će se tek od 2030. godine, ili čak i kasnije, dogoditi potpuna „zamena“, odnosno dominacija e-motora. Jedan deo ispitanih dobavljača očekuje da bi mogli da se etabliraju i motori s gorivim ćelijama, na sintetička goriva.

Taj trend verovatno neće tako brzo zaživeti na području nekadašnje Jugoslavije. Razloga je više. Niska kupovna moć stanovnika regije i nedostatak novca i volje da se izgradi adekvatna infrastruktura nužna da električni automobili postanu realnost su za sada prevelika prepreka.

Istina je, ne radosna, da je Balkan stekao epitet „otpad za vozila koje niko neće ili ne može da vozi u Evropi“. Velika armija vozača jednostavno nema para za skupa vozila. A električni automobili su i do 60 odsto skuplji od klasičnih, što opravdava logiku siromašnijeg sloja kupaca da traže jeftiniju robu.

Čak bi i porast broja električnih automobila u Evropi mogao da dovede do toga da se u regionu još više uveze polovnih automobila, jer za njima u bogatijem delu Starog kontinenta jednostavno neće biti potrebe, i eto prilike da se presele na ove prostore.

Postojeća infrastruktura za električne automobile u regiji je gotovo simbolična.

Uglavnom nema brzih punionica za električne automobile pa retki vlasnici  prisiljeni su da parkiraju svoj automobil na baterije ispod balkona i da razvlače produžne kablove kako bi preko noći dopunili ‘rezervoar’.

Kako god da se okrene, osuđeni smo na “benzince” i “dizelaše”.

Beogradski auto-diler koji se više godina bavi uvozom vozila iz zemalja Evropske unije, da nijedan automobil nije bio električni ili hibrid, niti zna da je neko od njegovih kolega takav automobil uvezao.

Ni samovozeći automobili neće biti u skorije vreme u regionu. Takvim automobilima koji bi samostalno trebalo da voze, treba prateća signalizacija i napredne telekomunikacijske mreže, poput 5G mreža, kako bi vozila bila u vezi s udaljenim serverima i međusobno. A to je na dugačkom štapu.

Loša pokrivenost signalom i često starije generacije mobilnih mreža u određenim delovima regije jednostavno nisu dovoljni za ova vozila.

Izbrisane trake na putevima, rupe, oštećenja, saobraćajni znaci iza žbunja, nedostatak putne signalizacije… Nemoguće je očekivati da će sofisticirano vozilo moći da se ‘izbori’ sa svim tim. A tu je i ljudski faktor, jer svaki novi, skuplji automobil ima dosta naprednih opcija. Većina vlasnika takvih vozila na ovim prostorima  nije u stanju ni da povežu telefon putem blututa s automobilom. A kako bi onda bili u stanju da koriste samovozeće automobile?.

Nije u pitanju skeptičnost, već realno stanje, kažu stručnjaci.  Prema poslednjim podacima, u Srbiji ima nešto manje od hiljadu registrovanih e-vozila. Na dva miliona ukupno, to iznosi 0,05 odsto. Vladinom uredbom subvencioniše se kupovina e-vozila, po katerorijama, i do 5.000 evra. Prošle godine je za tu namenu potrošeno million evra iy budžeta.

Statistički zanemarljivo, ali ne i nebitno, kao ulog u budućnost, ne tako blisku. Ako je prosečna starost voznog parka u Srbiji 15 godina, znači li to da ćemo 2037. godine da vozimo automobile u proseku napravljene danas. Izvesno je da će biti tako.