Уторак, 04.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одлазак Стевана Тонтића

(Фото Српско књижевно друштво)

Преминуо је књижевник Стеван Тонтић (1946–2022), члан и председник Скупштине Српског књижевног друштва.

Основну школу завршио је у Лушци Паланци, средњу у Санском Мосту и Приједору, студије филозофије са социологијом у Сарајеву. Био је активан у студентским протестима 1968. године, а почетком 1969. постао је главни уредник студентског листа „Наши дани”, да би већ трећи број био судски забрањен, а редакција распуштена. Прву збирку поезије објављује 1970. године, награђену затим савезном наградом листа „Младост” за најбољу прву књигу. Запошљава се у културној редакцији Телевизије Сарајево, а обавља и дужност секретара Удружења књижевника БиХ. Половином седамдесетих година почиње да ради као уредник за књижевност у издавачкој кући „Свјетлост”, у којој касније уређује и часопис „Живот”.

Крајем осамдесетих и почетком деведесетих Тонтић иступа против срљања у грађански рат. Пише песме о ратним страхотама, објављене у збирци „Сарајевски рукопис” (Београд 1993, 1998), која ће бити преведена на више језика. Одбио је да служи у босанско-муслиманској армији, па је гоњен да копа ровове на првој линији фронта. Искључен је из чланства Удружења књижевника БиХ, у које се никад више није вратио. Половином јануара 1993. успева да илегално изађе из града, стигне у Београд, одакле крајем априла 1993. године, на позив немачких писаца и преводилаца, одлази у Берлин, где ће као избеглица без запослења остати близу девет година. Прву значајну подршку дала му је фондација нобеловца Хајнриха Бела, у чијој је кући провео девет месеци. У Немачкој излази више превода Тонтићевих дела, наступа у многим градовима. O њему је објављен велик број афирмативних рецензија и чланака, снимљено је више радио и ТВ емисија. Године 1995. учествује на чувеном песничком фестивалу у Јерусалиму, а пет година касније на шестонедељној турнеји европских писаца по Европи, од Лисабона преко Мадрида, Париза и Брисела до Санкт Петербурга, Москве, Минска, Варшаве и Берлина. Проводи пет месеци као „писац града” Рајнберга. У берлинском недељнику „Фрајтаг”, противно већини медија, пише о вредности дела „Правда за Србију” Петера Хандкеа. Дела су му превођена на велики број језика.

Време песниковог егзила у Немачкој његова супруга проводи с мајком у избегличком статусу у Београду. После повраћаја окупираног стана у Сарајеву, из којег је с пишчевим рукописима и библиотеком нестало и све друго, брачни пар се крајем 2001. враћа у тај град, у чему ће видети неку врсту „обрнутог егзила”. Тонтић ту живи као слободни писац, да би се 2014. настанио у Новом Саду.

Писао је поезију, прозу, есеје, критику и преводио са немачког језика. Био је члан српског и немачког ПЕН центра, Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије. Collegium Europaeum Jenense изабрао га је за свог дописног члана, што је „признање за изванредан рад на разумевању међу народима”.

Носилац је најугледнијих награда у Србији и БиХ.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Читалац
Нека вам је лака земља, Стеване!
Марко Латиновић
Пок0ој му души. Надам се да је нашао свој мир.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.