Грађани у просеку задужени 1.650 евра

Предности ниских камата виде се највише по расту задужености грађана. Они банкама сада у просеку дугују 1.650 евра. По кориснику банкарског рачуна наводно око две хиљаде евра. Истини за вољу не могу само ниске камате да буду заслужне за то, већ је реч и о расту стандарда, односно већим зарадама. Према подацима Удружења банака Србије (УБС) грађани тренутно отплаћују чак 145.290 стамбених зајмова. Просечан износ стамбеног кредита је 3,7 милиона динара што је око 31.000 евра. Кашњење у њиховој отплати износи 0,9 одсто. За две године кредитни раст стамбених зајмова је 16,8 процената.

Податак да је просечни износ стамбеног кредита 31.000 евра указује да су грађани били опрезни и да се за кров над главом нису задуживали за велике суме. Опрез је разумљив, јер је реч о обавези на 20 и неретко 30 година. Кредитни бум није само забележен код стамбених зајмова, већ и код готовинских. За годину дана грађани су их узели у вредности од чак 500 милиона евра.

Пре само две године грађани су у просеку били задужени око хиљаду евра. Ако је за утеху наши грађани су међу најмање задуженим у региону, а ту се поредимо са земљама бивше велике државе. Подаци тамошњих централних банака показују да су кредитно најзадуженији Словенци који дугују око 5.500 евра, следе их Хрвати са више од 4.400 евра, па Црногорци са око 2.400.

Колика плата толики и дугови, јер су на зачељу задужености грађани оних земаља у којима су и просечне плате ниске. Тако у БиХ дугују око 1.600 евра, а Македонци 1.500.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да податак о просечној задужености свих грађана код банака није релевантан, не показује право стање, већ да је много битнији онај колико дугују само они грађани који узимају зајмове, кредитне картице, дозвољене минусе. А тај податак је сасвим другачији и вишеструко већи.

„То што људи узимају више кредите може да се тумачи двоструко. С једне стране да нам расте стандард па да људи процењују да је сада право време да реше стамбено питање. Не треба занемарити чињеницу да је цена станова никад већа. С друге стране, један број кредита је узет управо да би се вратили велики дугови, а реч је о зајмовима за рефинансирање. Не можемо да закључимо да Србији сада иде боље, велики број кредита се узима из изнудице. По логици ствари када човек узме кредит то значи да он нема довољно средстава и да се задужује на терет будућности. Ми живимо у несигурном времену што видимо по међународној ситуацији због Украјине, у тржишној привреди где нема сигурности радног места”, наводи Савић.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији каже да оволико задуживање становништва није опасно.

„Тренд је очекиван и примерен привредном расту последњих година. Мерено и према задужености наших суседа не можемо рећи да су наши грађани посегнули за више зајмова од њих, а то су Хрватска, БиХ. Кредити подржавају потрошњу и сам економски раст. До пре неколико година у укупној маси зајмова грађанству највећи удео имали су готовински кредити, већи него стамбени. Сада се ситуација мења и удео стамбених се повећава што је добро, јер су то сигурнији кредити, мање ризични финансијском сектору. По правилу код њих је кашњење у отплати много мање”, напомиње Грубишић.

Да раст задужености становништва може да буде опасан увидела је пре неколико година Народна банка која је реаговала тако што је скратила рок за отплату готовинских зајмова. Они се могу сада отплаћивати само на шест година, с тим да укупна кредитна оптерећења не могу бити већа од 60 одсто зараде, а у случају мањих примања и 40 одсто.