Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски произвођачи на Галфуду

Емирати су центар за даљу дистрибуцију робе у овим регионима
Српски представници хране (Фото М. Авакумовић)

Од нашег специјалног извештача

Дубаи – Производне и извозне капацитете представило је 14 српских компанија на највећој и најзначајнијој специјализованој изложби прехрамбене индустрије у Уједињеним Арапским Емиратима и региону Голфског залива Галфуд која се ове недеље одржава у Дубаију.

Реч је о производима од свежег и прерађеног, смрзнутог, пастеризованог и конзервисаног воћа и поврћа, млечних производа, смрзнуте и димљене рибе и морских плодова, затим производа на бази тартуфа, меда, супа, зачина, чајева, воћних сокова, џемова, мармелада.

Александар Богуновић, секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије, која је организовала наступ наших привредника, каже да ову манифестацију посети око 70.000 људи, пре свега представника малопродајних ланаца и увозника, при чему око 60 одсто долази са Средњег истока, 20 процената из Азије, девет одсто из Африке, али су заступљени и посетиоци из Европе и Америке.

– Излагачи из целог света представљају робу која је интересантна за Блиски исток, Индију и Африку. Емирати су центар за даљу дистрибуцију робе у овим регионима. Наш циљ је да преко овог сајма дођемо до тих тржишта. Храна која доспева на ово тржиште мора да поседује халал сертификат. Оно што је добро јесте да ми већ освајамо нове купце, повећавамо извоз у овај део света, у стању смо да испунимо стандард и да се полако позиционирамо у трговинске ланце, али не само у оне са нижим ценама већ и у оне ексклузивније – објашњава Богуновић.

Наводи да је ово веома велико и платежно јако тржиште, које нема своју производњу хране. Захтевају висок квалитет, али будући да су заступљене све врсте кухиња због туриста, Србија као велики произвођач, свакако има шта да понуди.

– Наши произвођачи могу да испуне стандарде. Они који су се овде позиционирали показали су да то није никакав баук и да је изводљиво. Већ искуства која имамо када је реч о извозу воћа свежег и замрзнутог уливају наду – напомиње Богуновић.

Золтан Кормоци, директор компаније „Тиса мед”, која већ извози у Аустрију, Данску, Немачку и Кину очекује да ће овде пронаћи нове купце.

– Имамо уговоре у Емиратима за испоруку меда, али ово је место где са целим светом можете уговорити послове – каже Кормоци. Као посебно добру вест издваја најаву уговора о слободној трговини са Кином, у коју они иначе извозе и њихов производ не подлеже царини.

Зденко Клар, из компаније „Здраво органик” из Селенче, наводи да је на оваквим сајмовима довољан само један прави контакт и да се отворе сасвим нове сфере пословања.

– Прошле године смо излагали такође на Галфуду. Остварили смо око педесетак контаката и са једном фирмом са Филипина смо потписали уговор. Само учешће на сајму је довољно за један такав уговор. Тако смо са Русијом кренули пре десет година и сада иду два шлепера месечно за Санкт Петербург одакле се роба даље дистрибуира у маркете широм земље. Радимо комплетну ЕУ. Преко Немачке радимо Монголију, САД и Канаду. Од прошле године радимо и Кину и то преко наших људи који живе у Америци а организују продају наших производа у Кини. Споразум о слободној трговини ће нам олакшати пословање, мада тамо царине плаћа наш купац – објашњава Клар.

Реч је о веома великом и платежно јаком тржишту, које нема своју производњу хране. Захтевају висок квалитет, али будући да су заступљене све врсте кухиња због туриста, Србија као велики произвођач, свакако има шта да понуди, каже Александар Богуновић, секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије

Са друге стране „Млекара Шабац” тек планира да се позиционира на Блиском и Далеком истоку.

– Преговарамо са Ираком и јоше некима. Са Емиратима су усклађени ветеринарски сертификати прошле године, тако да смо сада у ситуацији да можемо да извозимо. Очекујемо доста и зато смо ту – каже Весна Митровић, директорка продаје млекаре, која извози у 17 земаља од Русије до Америке.

Мирољуб Јовановић, власник фирме „Фрукт компани”, која извози свеже воће, пре свега јабуке највише у Русију, наш регион и Индију, нада се да ће после овог сајма доспети и у Емирате.

– Већ смо имали неколико састанака који обећавају. Појавиле су се озбиљне фирме из Абу Дабија и Дубаија, које су заинтересоване за наше свеже воће. Траже углавном савремене сорте јабука и искључиво премијум квалитет. Ми можемо да на то одговоримо јер је наш план прве године да 20 одсто капацитета усмеримо ка Емиратима и Индији. Извозна цена премијум јабуке је 65 евроценти – наводи Јовановић.

Српске компаније из прехрамбеног сектора, које заиста имају шта да понуде представиле су производне програме и извозне потенцијале у једној од главних хала Трејд центра арена резервисаној за националне павиљоне.

Ове године је регистровано 4.000 излагача из 120 земаља света, а поред Србије у оквиру националних павиљона представиле су се фирме из Италије, Француске, Белгије, Немачке, Русије, Аустрије, Шпаније, Холандије, Кипра, Грчке, Бугарске, Румуније, Турске, Туниса, Саудијске Арабије, САД, Канаде, Бразила, Перуа, Мексика, Индије, Египта и Јапана.

Галфуд има и пратеће програме. Једна од тема су инфлаторни притисци, односно како држати цене хране под контролом. А ако морају да подигну цене својих производа, како да осигурају да то на крају не штети потрошачима? Јер, широм света, цене хране расту, а индекс цена намирница Организације уједињених нација за храну и пољопривреду – све ближе је врхунцу из 2011.

Инфлаторни притисци се поново појављују у ценама кључних прехрамбених производа, било да је у питању пиринач или млеко, или било који други прехрамбени производ који заврши на полицама супермаркета и трпезаријским столовима. Ове подводне струје у глобалном прехрамбеном сектору су тема о којој се дискутује на Галфуду.

Потом Уједињени Арапски Емирати су преузели водећу улогу у решавању глобалних проблема покретањем Галфуд нула смећа глобалне кампање у партнерству са ресторанима и хотелима . Најновији подаци Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација показују да се једна трећина светске хране баца на отпад, што износи 1,3 милијарде тона годишње по цени од милијарду долара. Поред штетног утицаја на животну средину, расипање се такође претвара у губитак хранљивих материја и ресурса као што су вода, земљиште, рад, енергија и трошкови уложени у производњу хране.

Галфуд има репутацију догађаја као одскочне даске за нове трендове у индустрији, технологији, биоиновацијама, е-трговини…

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.