За­што је Бајден разочарао Аме­ри­кан­це

ЊУЈОРК – Пре го­ди­ну да­на Џо­зе­фа Бај­де­на је по­др­жа­ва­ло 57 од­сто Аме­ри­ка­на­ца, а са­да са­мо 42 од­сто, по­ка­зу­је ис­тра­жи­ва­ње Рој­тер­са и аген­ци­је Ип­сос. И то је нај­ни­жи реј­тинг од ка­да је пре не­што ви­ше од го­ди­ну да­на пре­у­зео ду­жност пред­сед­ни­ка САД.

Ко­ји су узро­ци па­да Бај­де­но­ве по­пу­лар­но­сти? Да­нас је те­шко на­ћи чак и ана­ли­ти­ча­ра ко­ји би не­што по­зи­тив­но ре­као о ак­ту­ел­ном пред­сед­ни­ку.

„Бај­ден је до­шао по­сле не­ко­га ко је био ри­ја­ли­ти ТВ зве­зда и ме­диј­ски из­во­ђач у по­след­ње че­ти­ри де­це­ни­је, што је у јав­но­сти про­из­ве­ло но­ва оче­ки­ва­ња од пред­сед­ни­ка. Ме­ђу­тим, Бај­ден је обе­ћао ти­ху ком­пе­тент­ност. Ми­слим да љу­ди, на­кон Трам­па, по­но­во пра­ве но­ву сли­ку о то­ме шта је уисти­ну уло­га пред­сед­ни­ка и ње­го­вог ти­ма. Пра­ви раз­лог за­што је Бај­де­нов реј­тинг опао је овај ви­рус ко­ји на­ста­вља да ре­ме­ти аме­рич­ки жи­вот”, ка­же за „По­ли­ти­ку” Деј­вид Фри­лен­дер, сло­бод­ни но­ви­нар и са­рад­ник ма­га­зи­на „Њу­јорк” и „По­ли­ти­ко”.

Пол Бу­хле, пен­зи­о­ни­са­ни ви­ши пре­да­вач на Уни­вер­зи­те­ту Бра­ун, об­ја­шња­ва ка­ко је Бај­де­но­ва по­ли­тич­ка про­шлост ути­ца­ла на ње­го­ву по­ли­ти­ку да­нас.

„Он је по­ли­тич­ки не­до­сле­дан, ти­пи­чан де­мо­кра­та ко­ји је ишао ’сре­ди­ном пу­та’ кра­јем 20. ве­ка, од­но­сно ви­ше био склон ком­про­ми­си­ма. Ње­го­ви по­гле­ди на спољ­ну по­ли­ти­ку би­ли су пред­ви­ди­ви и не­про­ми­шље­ни. Пра­вио је че­сто ком­про­ми­се ка­ко би за­др­жао ути­цај ме­ђу де­мо­кра­та­ма, али је ма­ло во­дио ра­чу­на о рас­по­ло­же­њу јав­но­сти ко­је се ме­ња­ло. Та­ко­ђе, ни­ка­да ни­је во­дио ра­чу­на о ма­њи­на­ма, си­ро­ма­шни­ма, ими­гран­ти­ма, иако је, спо­ља гле­да­но, мо­гло да из­гле­да дру­га­чи­је јер је ко­ри­стио ис­прав­не фра­зе и би­рао до­бре са­ве­зни­ке”, оце­њу­је Бу­хле за наш лист.

До­да­је да Бај­де­но­ва гла­сач­ка ба­за ни­је пре­ве­ли­ка и да он ни­је уло­жио ве­ли­ке на­по­ре да је про­ши­ри, упр­кос спрем­но­сти да се при­дру­жи про­гре­сив­ним сна­га­ма по од­ре­ђе­ним пи­та­њи­ма.

„Сво­је по­те­шко­ће је у ве­ли­кој ме­ри уве­ћао од­ла­га­њем до­но­ше­ња су­да о ста­во­ви­ма и ак­ци­ја­ма „БЛОБ-а” (ло­би­сти­ка и за­го­вор­ни­ка ра­та), ко­ји су на­сто­ја­ли да ис­ко­ри­сте пад Ис­точ­ног бло­ка ра­де­ћи упра­во оно што је Ро­налд Ре­ган обе­ћао да не­ће учи­ни­ти: по­ме­ра­ти НА­ТО и ра­ке­те бли­же ру­ским гра­ни­ца­ма”, ис­ти­че Бу­хле.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, Бај­де­но­ва по­пу­лар­ност, ко­ја ни­кад ни­је има­ла не­ке ве­зе с ње­го­вом лич­но­шћу, као што је то био слу­чај код дру­гих аме­рич­ких пред­сед­ни­ка, са­да па­да и због ње­го­ве не­у­спе­шне по­ли­ти­ке у ве­зи с ко­ви­дом, би­ро­крат­ске не­ком­пе­тент­но­сти и стал­ног стра­ха да ће до­не­ти не­ку по­гре­шну и не­по­пу­лар­ну од­лу­ку.

Аме­рич­ка кон­зер­ва­тив­на по­ли­тич­ка ко­мен­та­тор­ка Хе­дер Мак­до­налд де­таљ­но се освр­ће на, по ње­ном ми­шље­њу, не­ке од кључ­них гре­ша­ка Бај­де­но­ве по­ли­ти­ке то­ком про­те­клих го­ди­ну да­на.

„То­ком сво­је кан­ди­да­ту­ре за Бе­лу ку­ћу, Бај­ден је ру­тин­ски из­ра­жа­вао по­др­шку из­ми­шљо­ти­ни да је аме­рич­ки си­стем кри­вич­ног пра­во­су­ђа ра­си­стич­ки и да је по­ли­ци­ја нај­ве­ћа прет­ња с ко­јом се црн­ци да­нас су­о­ча­ва­ју. Сто­га не би тре­ба­ло да бу­де из­не­на­ђе­ње што је на­ста­вио да го­во­ри о тим те­ма­ма кад је пре­у­зео функ­ци­ју у Бе­лој ку­ћи и што је ње­го­во Ми­ни­стар­ство прав­де на­ја­ви­ло да ће за­у­зе­ти агре­си­ван став пре­ма на­вод­но ра­си­стич­ким по­ли­циј­ским упра­ва­ма. Крах за­ко­на и ре­да у мно­гим аме­рич­ким гра­до­ви­ма, с ма­сов­ним пљач­ка­ма и кра­ђа­ма ауто­мо­би­ла ко­је са­да бу­ја­ју, за­стра­шу­ју­ћи је”, об­ја­шња­ва Мак­до­нал­до­ва за „По­ли­ти­ку”.

Она на­гла­ша­ва да је Бај­ден у сва­ки аспект вла­сти увео ра­сни пред­знак.

„Ра­но је на­ја­вио да сво­је кан­ди­да­те за фе­де­рал­не су­до­ве не­ће из­ло­жи­ти про­це­ни Аме­рич­ке адво­кат­ске ко­мо­ре (АБА), јер АБА на­вод­но ни­је до­вољ­но ускла­ђе­на с по­тре­бом за ’ра­зно­ли­ко­шћу’ на фе­де­рал­ном ни­воу. То об­ја­шње­ње је сме­шно. АБА је ин­сти­ту­ци­ја пу­на ’ра­зно­ли­ко­сти’ ко­ја вр­ши при­ти­сак на адво­кат­ске фир­ме и прав­не шко­ле да за­по­шља­ва­ју љу­де гле­да­ју­ћи на ра­су, а не пре­ма за­слу­га­ма”, ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца.

Ка­да је реч о Бај­де­но­вој ими­гра­ци­о­ној по­ли­ти­ци, Мак­до­нал­до­ва сма­тра да је Бај­ден до­зво­лио да ју­жну гра­ни­цу пре­пла­ве ни­ско­ква­ли­фи­ко­ва­ни, ло­ше обра­зо­ва­ни иле­гал­ни ими­гран­ти, ко­ји ће на­ста­ви­ти да ме­ња­ју аме­рич­ку кул­ту­ру и по­ти­ску­ју Аме­ри­кан­це с ни­ско пла­ће­них по­сло­ва. Она ка­же да Бај­де­но­ви здрав­стве­ни са­вет­ни­ци на­ста­вља­ју да ’про­да­ју’ по­ли­ти­ку у ве­зи с ко­ви­дом 19 ко­ја је у су­прот­но­сти с на­у­ком и ко­ја је фа­во­ри­зо­ва­ла но­ше­ње ма­ски на отво­ре­ном, а у по­чет­ку пан­де­ми­је и за­тва­ра­ње шко­ла.

„Бај­ден ни­је ре­као исти­ну о оми­крон ва­ри­јан­ти: да би она тре­ба­ло да бу­де раз­лог за сла­вље, да су ње­не по­сле­ди­це бла­ге и да је вре­ме да Аме­ри­кан­ци мо­гу да одах­ну по­сле дво­го­ди­шње ноћ­не мо­ре и стра­ха и да се вра­те ре­ал­ној про­це­ни ри­зи­ка”, ка­же Мак­до­нал­до­ва и за­кљу­чу­је да би Бај­де­но­ви реј­тин­зи тре­ба­ло да бу­ду и ни­жи не­го што то по­ка­зу­ју ан­ке­те, јер је до­но­сио за­ко­не ко­ји ни­су бо­љи од оних ко­је је за­те­као, па је чуд­но да му је реј­тинг и ово­ли­ки.

Бран­ко Мар­че­тић, но­ви­нар ма­га­зи­на „Ја­ко­бин” и аутор књи­ге „Ју­че­ра­шњи чо­век: Слу­чај про­тив Џоа Бај­де­на”, сма­тра да је пред­сед­ник на­кон обе­ћа­ва­ју­ћег по­чет­ка, ипак за ових го­ди­ну да­на др­жа­вом упра­вљао као при­лич­но не­у­пе­ча­тљив мо­дер­ни де­мо­кра­та, по­на­вља­ју­ћи гре­шке свог прет­ход­ни­ка и у ве­ли­кој ме­ри да­ју­ћи при­о­ри­тет ве­ли­ком би­зни­су и ели­та­ма.

„У ства­ри, кад по­гле­да­те ми­мо мно­го ре­то­ри­ке и сит­но од­штам­па­них сло­ва, би­ло је мно­го ма­ње раз­ли­ке на ни­воу по­ли­ти­ке из­ме­ђу Бај­де­на и Трам­па не­го што мно­ги љу­ди же­ле да при­зна­ју, а ње­го­во пред­сед­ни­ко­ва­ње трај­но ће обе­ле­жи­ти и мно­штво ства­ри ко­је су под Трам­пом сма­тра­не шо­кант­ним и нео­бич­ним. У овом тре­нут­ку Бај­ден не­ма мно­го про­сто­ра за ма­не­ври­са­ње. По­што је про­пу­стио при­ли­ку да кроз за­ко­но­дав­ство на­пра­ви зна­чај­не ре­фор­ме, нај­бо­ље је да ис­ко­ри­сти огром­ну из­вр­шну моћ пред­сед­нич­ке функ­ци­је и да по­гу­ра ства­ри до крај­њих гра­ни­ца, где год то мо­же”, за­кљу­чу­је Мар­че­тић.