Недеља, 05.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
НЕ САМО О ПОСЛУ: СОЊА БАЈИЋ

Каква Новосађанка у Паризу

У Србији је постала позната као илустраторка књиге „Каква женска”, а у Граду светлости живи већ 10 година, посвећена цртању занимљивих мапа и илустрација
Насловница књиге „Каква женска” (лево), Соња Бајић (Фото: Лична архива)

Овог месеца навршава се тачно 10 година откако Соња Бајић када је питају за адресу наводи париски арондисман. Илустраторка, по формалном образовању архитекта, у разговору који смо водили мејлом, признаје да се понекад запита о брзини протока времена.

– Кажу да је то одлика старења, то брже круњење времена. Постоји неколико места на свету где се чини да је све могуће и Париз је једно од њих. Зато је овај град био и остао мој избор.

Довољно близу равници

Рођена Новосађанка у аргументе зашто је дунавске обале и сенке Петроварадина и Фрушке горе заменила Градом светлости наводи да је Париз „довољно близу друге куће, у Европи, добро повезан и леп”.

Породицу и пријатеље из младости у Новом Саду посећује редовно, најмање два-три пута годишње. Кује план за скори долазак у Србију, јер ће њени цртежи бити део две колективне изложбе: једне у Новом Саду у Музеју Војводине и у друге у Београду. – Равница и ја ћемо се тада видети – каже и додаје да јој сваки долазак у Србију донесе рекалибрацију и уземљење. Поготову када пролази и шета још увек очуваним деловима старог Новог Сада који подсећају на време у коме се чувало оно што имамо.

– Париз је тако леп, баш зато што се штите, чувају и обнављају старе зграде и комплекси – подсећа Соња.

Привилегована да буде становница два, мало је рећи, посебна урбана ентитета, Соња на својим цртежима, међутим, мапира уличице, булеваре, квартове, насеља и других правих или измаштаних градова.

У форму мапа претаче конкретне животне ситуације, пословне и приватне епизоде, своје и туђе. Цртала је бројна решења за корице и илустрације књига, потписана је као ауторка и коауторка неколико занимљивих издања.

Једна од књига која је пре неколико година продрмала српску издавачку сцену била је „Каква женска”, настала из истоименог блога. Соња је цртала портрете, а Јелена Митровић текстовима портретисала умне и вредне жене 19. и с почетка 20. века иза којих је остао неизбрисив траг у нашем друштву, на њиховим пољима деловања.

– Поносна сам на тај пројекат. Те 2016. године направиле смо блог који је после прерастао у књигу у издању „Креативног центра”. Мото су биле приче о женама које су биле прогресивне када то није било модерно.

Илустрације ускоро на изложбама у Београду и Новом Саду 

Ту су биографије и портрети Савке Суботић, Катарине Миловук, Исидоре Секулић, Милице Јанковић, Анице Савић Ребац, Милунке Савић, Мине Караџић, Драге Спасић...

Илустрацијама је обогатила и поезију Саре Радојковић у књизи „Вежбанка за страх”, књигу на енглеском „What my girlfriends told me”, издање о бундевама „Pumpkins are awesomе”. Док је живела у Србији, а и данас само с париске адресе, сарађује с домаћим и интернационалним модним часописима.

А све је почело за архитектонском таблом за цртање и визуелизацијом рецепата.

После завршетка архитектуре и првог мастера на истом факултету у родном граду, наша саговорница добила је стипендију за други мастер у Италији и шансу да искуси живот на другом месту.

– Отиснула сам се пут Запада и илустрација се десила спонтано. Прво су то биле цртане приче о свакодневици, рецепти. Мапе места где се налази неки простор за свирку, ресторан или кућа пријатеља. Наравно, говорим о времену пре „Инстаграма”. Први цртежи зато су махом остајали у свескама, нотесима, сада чуварима неког прошлог времена.

Радила је кратко као архитекта; последњи пут њен потпис био је на једном пројекту за београдски аеродром „Никола Тесла” и то за париску фирму.

У времену у коме, може се приметити због промена у традиционалним медијима и свеприсутности друштвених мрежа, слике и видео-записи имају приоритет над речима, питамо како посматра превласт визуелне комуникације. Да ли је то добро или није?

– Моје илустрације прате речи и реченице јер баш најчешће нешто написано и изречено представља инспирацију за њихово настајање. Давно је речено да једна слика говори више од хиљаду речи – сматра Соња Бајић, запажајући да живимо у твитер култури. – Људи не читају више од пасуса и сви стално тражимо стимулацију следећег видеа, следеће фотке, следеће неонске боје.

Слободно време проводи истражујући уметничке кутке којих је у Паризу прегршт. Труди се да једном недељно посети неки од музеја, галерија где се, признаје, храни новим идејама и увек научи нешто ново.

Мапе као уметнички израз: мапа Барселоне 

Много чита и пије чај

Иако је цртање основни израз, пасионирани је читалац. Чита најмање четири стране књиге дневно, плива, шета, вози бицикл.

На свом инстаграм налогу објективом камере бележи детаље по Паризу за своју архиву, а нешто подели с пратиоцима.

– Волим да пијем чај и седим у парковима. Углавном су моја интересовања изван илустрације мале и необично-обичне ствари свакодневице.

И уместо закључка за Соњу Бајић стварање насловница књига је попут магије. Осим примењених илустрација она ради и апстракције, сведене форме, дуби линолеум, али слика и на платну. За сада ова дела још није представила јавности, на социјалним мрежама.

Због короне, одједанпут сами

Пандемијска ситуација у целом свету мења се из дана у дан, из месеца у месец. Како све то изгледа у Паризу, колико утиче на рад уметнице?

– Годину пре пандемије провела сам навикавајући се на самотни рад у студију. Данас, ни за шта не бих мењала тишину собе, звуке с улице, аудио-књиге, подкасте, насумичне паузе у парку, прихваћени ритам пре пандемије. Али, такав начин рада није за свакога. У почетку сам морала да научим како да надоместим одсуство људи. Систем у коме смо одрасли навикао нас је на другачије. Одједном се догодило да треба да будемо сами, код куће и да у том простору још радимо – објашњава Соња и додаје да је у Француској тренутно најактуeлније питање да ли увести обавезну вакцинацију.

Честитке (лево), мапа Алмашког краја у Новом Саду

Феминизам и простор

У новој години Соња Бајић спрема две књиге, једну на српском и једну на француском. Теме су као и до сада: простор, мапе и феминизам. Радује се раду нових корица за књиге „Реке библиотеке ” и друге издаваче.

Уметност и лајкови на мрежема

Велики број младих у разним истраживањима не крије да планирају да се из Србије одселе. Шта могу да очекују уметници који се одлуче за одлазак?

– Свако место за живот и рад има добрих и лоших страна. Трудим се да реалистично прилазим различитим погледима, било да су они романтизовани или кивни. Студентима говорим да цртају више на папиру и свескама, а мање објављују на социјалним мрежама, да себи дозволе грешке и не живе своју уметност кроз лајкове и тапшања. Јер, напредује се само класичним радом – поручује Соња.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.