Забрана дебељуцама

Светска здравствена организација (СЗО) саопштила је у својој најновијој студији да више од једне милијарде одраслих широм света сада има прекомерну тежину као резултат исхране богате холестеролом и неактивног животног стила. Први на листи су – Американци (према званичним проценама, најмање 72 милиона гојазних).

На америчкој клиници „Мејо” истраживачи смишљају начине који би омогућили да запослени у канцеларијама „трче у месту” уместо да по цео дан седе за својим радним столом.

Доктор Џејмс Левин, са клинике „Мејо”, тврди да је животно и радно окружење са много седења највећи кривац за све веће проблеме које људи имају са гојазношћу и саветује: „Ако треба да се окриви седење, онда је стајање решење.”

У току истраживања на овој клиници у Минесоти, Левин је установио да радници који стоје сагоревају 20 калорија више сваког сата од оних који седе. Пошто ходање побољшава сагоревање, он је дизајнирао „стојећу радну јединицу”.

Левиново истраживање установило је да, у зависности од година и облика тела, човек може да изгуби више од 20 килограма годишње ако лагано „шета у месту” осам сати сваког дана уместо да седи за столом.

С друге стране, Представнички дом Мисисипија усвојио је почетком ове године закон по коме ће ресторанима на територији ове савезне америчке државе бити забрањено да послужују храну гојазним гостима.

Текст закона је дело тројице посланика чији је циљ да се смањи број гојазних у држави. Мисисипи је, наиме, једна од америчких држава са највећим бројем гојазних особа у САД.

Засад се, међутим, не зна ко ће одлучивати која ће се особа сматрати гојазном, нити која ће тежина представљати горњу границу.

Не зна се, такође, ни које ће казне бити предвиђене за ресторане који не буду поштовали ову забрану.

Истраживања јапанских научника показала су, опет, да су мушкарци који спавају мање од пет сати ноћу изложени већем ризику да постану гојазни и дијабетичари јер, како кажу, недостатак сна стимулише хормон за апетит.

„Када се мало спава, апетит се повећава, као и потреба за уношењем јаке и калоричне хране”, објашњава јапански научник Јошитака Канеита.

Истраживање, које је претходило студији о овом проблему, спроведено је између 1999. и 2006, а била су укључена 21.693 мушкарца. Они који нису били гојазни 1999, а спавали су просечно мање од пет сати током ноћи, имају 1,36 пута већи ризик да постану гојазни, у односу на мушкарце који спавају нормално, односно око седам сати.

„Они који мало спавају имају и 1,27 пута већу опасност да имају већи ниво шећера у крви, што може узроковати дијабетес”, наведено је у истраживању.

Студија је спроведена само на мушкарцима, тако да не постоје подаци да ли недостатак сна утиче на исти начин и на жене.

С обзиром на то да истраживања показују да ће за мање од једне деценије 75 одсто одраслих Американаца имати прекомерну тежину, истраживачи се труде да пронађу некакав „магични лек”.

Већ деценијама лекари у Сједињеним Државама говоре својим пацијентима да морају да учине више да би смањили ниво холестерола у крви.

Неуролози већ дуго знају за везу хроничног стреса и гојазности, на основу чега су истраживачи на Универзитету Џорџтаун у Вашингтону недавно открили тачан механизам помоћу којег људи добијају масноћу када су под стресом, а једу храну богату мастима и шећером.

„Откривши тај механизам, сада можемо да манипулишемо мастима”, тврди доктор Софија Зуковска. Она је, са својим колегама, лабораторијске мишеве изложила истој врсти стреса који би доживели у дивљини, а затим им давала храну идентичну оној коју називамо „брза храна”.

Зуковска је закључила да не само да су научници у могућности да манипулишу стварањем масних наслага и можда улепшају тело, већ сматрају да су у стању да лече гојазност и метаболички синдром.

На основу досадашњих истраживања, показало се да свакодневно вежбање доприноси контроли телесне масе, појачава енергију, смањује ризик од срчаних обољења и високог крвног притиска, али и чини зглобове флексибилнијим, што олакшава кретање.

Према саветима лекара, оно што треба да чинимо јесте да избегавамо брзу храну, или како је Американци зову „џанк-фуд” (хамбургере, чизбургере, поховану пилетину, чипс, пржени кикирики), али и сувише заслађена и газирана пића, да се што више крећемо и вежбамо, али да пре свега укључимо све одбрамбене механизме и постанемо имуни на – стрес.