Хроника најављене инвазије на Украјину

„Ратови у Европи ретко почињу у среду.” Овако је руски амбасадор у ЕУ Владимир Чижов јуче прокоментарисао упозорења која су протеклих дана стизала из Вашингтона како ће Москва извршити инвазију на Украјину највероватније 16. фебруара или најкасније пре краја Зимских олимпијских игара, 20. фебруара.

„Неће бити ескалације у наредној седмици, ни у седмици након тога, нити у наредном месецу”, рекао је Чижов за немачки „Велт”.

Иронична је била и портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова, која је затражила од америчких и британских медија да објаве распоред наводних инвазија Русије на Украјину за ову годину како би могла да планира одмор.

„Хтела бих да затражим од америчких и британских медија ’Блумберга’, ’Њујорк тајмса’ и ’Сана’ да објаве распоред наших предстојећих инвазија за ову годину. Волела бих да испланирам одмор”, написала је Захарова на „Телеграму”.

Међутим, иако је сценарио америчких обавештајних служби за „Дан Д” пропао, оптужбе на рачун Москве да ипак планира инвазију не престају. Амерички председник Џозеф Бајден рекао је да још постоји могућност руског напада на Украјину и да САД још нису потврдиле извештаје о повлачењу дела руских трупа с руско-украјинске границе.

„Спремни смо на одлучан одговор у случају руског напада на Украјину, за шта и даље постоји могућност”, рекао је Бајден током обраћања медијима у Белој кући.

По ко зна који пут је поновио да САД неће слати своје војнике у Украјину, подсетивши на америчке испоруке наоружања и обуку тамошњих војних снага. Међутим, указао је на могуће кораке уколико би се под нападом нашла нека чланица НАТО-а.

„Америка ће бранити савезнике из Северноатлантске алијансе. Напад на чланицу НАТО-а је напад на све нас. Послали смо трупе у државе које се налазе на источном боку алијансе. Наставићемо да одржавамо војне вежбе с нашим савезницима. Ако Русија изврши инвазију на Украјину појачаћемо наше присуство у НАТО-у”, поручио је Бајден.

Према његовим речима, америчка администрација је последњих седмица била ангажована у дипломатским напорима како би се смириле тензије.

„У последњем разговору с руским председником настојали смо да постигнемо разумевање о забринутостима обе стране. Сагласили смо се да дипломатији треба пружити сваку шансу да успе. Предложене су конкретне мере у вези са стварањем безбедносног окружења у Европи, које би се истовремено односиле на Северноатлантску алијансу и Русију. Али нећемо занемарити важне принципе”, рекао је Бајден алудирајући на право држава на национални интегритет, суверенитет и право избора о приступању савезништвима, преноси Глас Америке.

Али, како је казао, америчке обавештајне службе упозоравају да и даље постоје претње.

„Русија располаже с 150.000 трупа које су распоређене дуж границе и у Белорусији. Тражили смо од Американаца да напусте Украјину и изместили смо амбасаду из Кијева”, подсетио је у обраћању Бајден.

Он је указао да Сједињење Државе, НАТО и Украјина не представљају претњу Русији.

„Сједињене Државе и НАТО нису распоредили пројектиле у Украјини. Нисмо и не намеравамо то да учинимо. Грађани Русије нису на мети и не настојимо да дестабилизујемо Русију. Поручујем грађанима Русије да нам нису непријатељи. И не верујем да желите крвав и разарајући рат против Украјине, државе с којом делите чврсте породичне, историјске и културне везе”, поручио је Бајден Русима.

Руско Министарство одбране јуче је саопштило да су завршене војне вежбе на Криму и да повлаче војнике.

„Јединице Јужног војног округа, након што су завршиле учешће у тактичким вежбама, крећу се на своја стална места размештаја”, наводи се у саопштењу министарства, док су на државној телевизији приказане војне јединице, укључујући тенкове и артиљерију, како прелазе мост са Крима до руског копна.

Међутим, ни то није било довољно убедљиво за НАТО. Генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг позвао је Москву да докаже да повлачи своје трупе с граница Украјине.

„Остаје да се види да ли заиста долази до повлачења Русије. Оно што видимо је да су повећали број трупа, а на путу је још трупа”, рекао је Столтенберг новинарима на почетку дводневног састанка министара одбране НАТО-а у седишту алијансе у Бриселу.

Русија је, како је рекао, увек померала снаге напред-назад, „тако да само то што видимо кретање снага и борбених тенкова, не потврђује право повлачење”, а „ако заиста почну да повлаче снаге, то је нешто што ћемо поздравити”.

Да би потврдио искрену намеру Москве, белоруски министар спољних послова Владимир Макеј је рекао да „ниједан руски војник ни комад војне опреме неће остати у Белорусији након заједничких војних вежби”.

Јуче се поставило питање и да ли ће се у овој ситуацији јавности обратити и сам руски председник, али је његов портпарол то негирао. Владимир Путин не планира да се обрати „целом свету” као што је то урадио амерички председник Џозеф Бајден, изјавио је Дмитриј Песков.

„Председник стално објашњава целом свету. Током протекле седмице је било неколико конференција за новинаре. Одговарајући на питања врло исцрпно је износио став Русије”, рекао је Песков и у шали упитао да ли Путин треба да „позове да се не напада Канада”, преноси Тас.

Како је то објаснио руски министар спољних послова Сергеј Лавров, његова земља је спремна за разговоре које је Запад предложио о одређеним безбедносним питањима ако то не значи „остављање по страни” кључних захтева Русије, као што је заустављање ширења НАТО-а ка истоку.

„Верујемо да је то позитиван корак и да ћемо бити спремни за овај дијалог, али не науштрб разјашњења принципијелних питања наше позиције која се тичу потребе да се заустави безглаво ширење НАТО-а на исток”, поручио је Лавров и додао да се Русија нада да Запад неће подржати напоре Велике Британије да покрене нови талас санкција против његове земље.

„Знамо на шта је Лондон навикао и како воли да игра провокативну улогу у односима Русије и Запада. Надам се да су друге западне земље одговорнији играчи и да ће уочити овај покушај изазивања нових таласа рата од санкција и да то неће подржати”, поручио је шеф руске дипломатије.

Улога Немачке, коју западни савезници већ извесно време прекоревају због наводно благог става према Русији, донекле је помиритељска. Тако је немачки канцелар Олаф Шолц новинарима у Москви после трочасовног разговора с руским председником Владимиром Путином рекао да чланство Украјине у НАТО-у тренутно није на дневном реду алијансе, а да је Русија кључни фактор безбедности у Европи.

„Постоји чињеница, а она гласи: све стране знају да чланство Украјине у НАТО-у није на дневном реду”, рекао је немачки лидер.

Шеф дипломатије ЕУ Ђузеп Борељ оценио је јуче да Европа тренутно живи у најгорој кризи од завршетка хладног рата и да се не може предвидети шта ће се следеће догодити. Говорећи пред Европским парламентом о украјинској кризи, он је навео да истовремено постоје и „охрабрујући знаци”, али и „веома забрињавајући догађаји”, попут гласања у руској Думи којим се од председника Владимира Путина тражи да призна независност две „републике” у Донбасу.

„Не знамо шта ће Путин да уради. Али оно што је јасно јесте да морамо да наставимо да радимо на два колосека истовремено: на спремности да учествујемо у преговорима јер и Русија има безбедносне бриге које се морају узети у обзир, а с друге стране, да припремимо наше капацитете за одговор и одвраћање, укључујући и санкције”, изјавио је Борељ.

Украјина слави „Дан јединства”

Украјинци су јуче подигли националне заставе и одсвирали националну химну како би поводом „Дана јединства” показали заједништво против страха од руске инвазије, која би, према тврдњама западних сила, могла бити неизбежна. Жуто-плава застава вијорила се испред школа, болница и многих продавница поводом обележавања националног празника који је украјински председник Владимир Зеленски прогласио ове недеље због груписања руских трупа близу украјинских граница. На Олимпијском стадиону у Кијеву десетине људи развиле су 200 метара дугу украјинску заставу, машући њоме у ритму патриотске музике.

Си позвао на политичко решење украјинске кризе

Пекинг – Кинески председник Си Ђинпинг позвао је у разговору с француским председником Емануелом Макроном на политичко решење украјинске кризе, пренели су кинески државни медији. Он је у разговору с Макроном охрабрио све укључене стране да реше кризу кроз дијалог и у потпуности искористе мултилатералне платформе, укључујући Нормандијски формат, неформалну групу коју су успоставиле француске, немачке, руске и украјинске дипломате 2014. године, преноси Ројтерс.