Држава мерама да смањи ефекте инфлације

Анкете Светске банке показале су да ће безмало половина малих и средњих предузећа у земљама у развоју каснити са отплатом дуга у року од шест месеци. Тај проценат у неким земљама биће и двоструко већи, процена је главне економисткиње Светске банке Кармен Рајнхарт. Због тога је, између осталог, у новом Извештају о светском развоју ова финансијска институција подвукла важност брзог јачања финансијских сектора земаља у развоју, уз подсећање на постојање ризика од дугова у приватном сектору због даљег раста инфлације и каматних стопа.

Да нема дилема да се оцене Светске банке односе и на Србију, уверен је проф. Љубодраг Савић, са Економског факултета у Београду, истичући да држави преостаје да се „узда у се и у своје кљусе”, а пошто пандемија и даље траје, требало би и добро да промисли о даљем деловању.

– Ово је уједно упозорење Светске банке земљама које се превише задужују да ће те дугове морати да враћају, можда чак и под значајно неповољниjим условима, с обзиром на то да је каматна стопа, поготово код комерцијалних зајмова, најчешће просечни шестомесечни и тромесечни еурибор. Ипак, еурибор је на историјском минимуму, али не значи да неће да расте. Напротив, многи процењују да ће доћи до његовог озбиљнијег раста, а то значи да ће трошкови сервисирања наших обавеза такође да расту – објашњава проф. Савић, и додаје да не треба да се гледа само тренутна ситуација у земљи, посебно не кроз однос БДП-а и јавног дуга, јер те две величине у наредном периоду могу ићи у потпуно другачијим правцима, тако да дуг расте релативно брзо у односу на стопе привредног раста. Ипак, важнији су трошкови сервисирања јавног дуга, додаје он.

– Засад су ти трошкови подношљиви, али памтимо и време када смо упадали у дужничку кризу. Зато нам је потребан опрез, а и на глобалној сцени што се тиче будућег развоја нема места за превише оптимизма, у смислу тога да ће се свет брзо оправљати и да ће се те стопе раста повећавати – истиче проф. Љубодраг Савић.

Криза је погодила привреду због затварања и пандемије, а инфлација је њена последица и реакција на кризу. Какав ће утицај све то оставити на одређене секторе у домаћој привреди показаће се тек крајем године, сматра Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку.

– Све што дотиче глобалну привреду тиче се и нас. Инфлација и повећање цене енергената, али и трошкова за сировине и набавку производа кроз ланце снабдевања, све то ће изазвати вероватно још један или два таласа поскупљења до краја ове године. Самим тим смањиће се количина производа коју ће грађани куповати, па је велико питање и какав одговор на све то може да пружи држава. Биће јако опасно ако настави да се задужује, а да тај новац на крају не оде као подршка привреди него у чисту потрошњу. Јер, кад се држава задужује то значи да наплата новца на основу пореских и непореских давања мора да буде већа, пошто ти дугови и задуживања морају да се врате – подсећа Рајић.

Процене Светске банке да ће 46 одсто малих и средњих предузећа у земљама у развоју каснити са отплатом дуга у року од пола године  показују да ће тај део привреде, када је реч о Србији, због виших цена енергената и инфлаторног таласа, ускоро бити принуђен да подигне цене својих услуга или производа.

– Самим тим продаваће и мању количину производа или услуга, а све то довешће до застоја у наплати, а то значи да ће се теже враћати и дугови – додаје он.

Како онда да земље у развоју брзо ојачају своје финансијске секторе, што је предлог Светске банке?

– Ствар је у томе да држава мора мерама да смањи ефекте инфлације. Већ смо видели да су неке владе реаговале, па је тако рецимо Словенија смањила акцизе. Многе развијеније земље умањиле су трошкове рада привреде да не би под утицајем повећања цене енергената још више повећавале цене својих услуга – подсећа Рајић и додаје да у неким државама мора и даље да се стимулише привредни развој, али само постепено да се не би изазвала спирала инфлације.

– Зато финансијске институције кажу да свака држава појединачно мора пажљиво да процени шта јој је чинити, да подигне реалну производњу да би се привреда опоравила, а не да решава проблеме штампањем пара и инфлацијом. Нажалост, у Србији смо имали неколико таласа поскупљења, највише пољопривредних производа, а сада се очекује поскупљење доброг дела индустријских, а велико је питање како ће се цене енергената одразити на раст БДП-а – објашњава Рајић и подсећа да Србија углавном има кредитне линије од европских банака за мала и средња предузећа, али се то односи на тек неколико процената предузећа која могу да испуне услове.

– То су кредити који се тичу инвестиционих улагања. Ипак, примедба Светске банке може и на њих да се односи када је реч о кашњењу отплате кредита, јер банка тако држави даје смернице шта да уради да се не би ушло у спиралу инфлације, пошто то доводи до већих поремећаја, а посебно погађа земље у развоју које немају јаку производну и извозну привреду – закључује Драгољуб Рајић.