Чиме би се Змај данас поносио

Нови Сад – Матица српска има обичај, али и обавезу, да свој рођендан прослави са песником – а овог пута са Мирославом Алексићем, кога награђује тим поводом Змајевом наградом. За ову награду, академик Јован Делић каже да је змај међу наградама. Названа је по Чика Јови Змају, књижевном романтичару, једном од највећих српских песника, милетићевцу који је нераскидивим нитима везан за Нови Сад и доба у коме је Матица нашла уточиште у том граду, преселивши се у њега из Пеште, где је 16. фебруара основана пре 196 година.

Алексић је награђен за песничку сезону 2021. и збирку „Кафкино матурско одело”, у издању „Православне речи”. Ради се о песнику који нас, по речима председника жирија Делића, из његове беседе о награђеном, „сваки пут изнанађује нечим обичним, конкретним, виђеним, доживљеним и посведоченим, да би то ’обично’ изнутра обрнуо, преобразивши га у необично, зачудно и многозначно, претварајући га у магију”.

Награда се додељује од 1953. године, а по матичиној уредби, она се проглашава и уручује на свечаној седници на Дан Матице. Лауреат Алексић је том приликом казао да награду доживљава као иницијацију у посебан књижевни корпус о коме је маштао да му припада.

„Родио сам се 56 година после Змајеве смрти и тек сам сад свестан како то није било давно и како је, да парафразирам Јана Кота, Змај наш савременик. Да је неким чудом овде са нама, радовао би се Војводини у Србији, поносио би се оваквом Матицом, њеном узорном Библиотеком, прелепом Галеријом и Издавачким центром”, казао је Алексић.

Змај би исто тако видео, сматра награђени песник, да Срби у БиХ „морају још да гину за своја права”, а да се Црна Гора, у коју је одлазио као и Лаза Костић и којом је управљао књаз Никола Петровић, „изметнула у антисрпску творевину”.

Награду је Алексићу уручио председник Матице српске проф. др Драган Станић на свечаној седници, којој је присуствовао и патријарх СПЦ Порфирије. Истичући значај Матице за живот сваке епохе српског народа, патријарх је поручио да ће она увек имати подршку у цркви која је отворена и за заједничке идеје, као што је писање историје и сабраних дела Карловачке митрополије.

„Живот и рад Матице је испреплетан и са животом нашег народа, али и са животом и улогом наше цркве. И на овим просторима и уопште, Матица је место које сабира све оне који се осећају делом нашег српског народа, културе и духовности”, казао је патријарх.

Са својих 196 година, најстарија српска књижевна, културна и научна институција је надомак другог века просветитељске мисије. Из ове „кошнице” је прошле године изашло, по речима др Станића, око 70 књига, часописа и научних зборника. Њен Летопис, часопис основан пре саме установе, уредно излази. У условима пандемије, која је однела и животе десетина чланова, сарадника и добротвора Матице, одржан је и низ предавања и концерата, који су преношени онлајн.

„Упркос свим тешкоћама, Матица је радила пуном снагом”, казао је Станић на седници која је почела интонирањем „Свечане песме Матице српске”, коју је на речи Раше Попова компоновао Душан Михалек, а извео ју је Новосадски камерни хор са диригентом мр Божидаром Црњанским. Секретар Милан Мицић је подсетио на матичаре преминуле између две седнице, којима је одата почаст минутом ћутње.

Поводом Дана Матице, професор емеритус Душан Иванић одржао је беседу „Пред дјелом Јакова Игњатовића” посвећену 200. годишњици рођења тог писца, аутора „Вечитог младожење” и других дела, док је стихове награђеног Алексића рецитовао глумац Марко Васиљевић.

Из ове куће, у области енциклопедистике, прошле године је изашао први том Лексикона писаца српске књижевности, припремљени и у штампи су пети том Српске енциклопедије, као и Српски шаховски лексикон, те осми том Српског биографског речника. У области лексикографије, изашао је Речник српског језика, једнотомник, за ијекавицу, а стигло је и ново издање Нормативне граматике.

Матица се лане успротивила родно осетљивом језику какав се намеће законом. Међутим, Станић истиче да нико у Матици није против побољшања положаја жена, али да то у области језика треба учинити на паметан начин, не правећи друге проблеме.

Прошле године је почео и рад на сабраним делима појединих писаца, а за месец-два завршиће се сабрана дела Борислава Михајловића Михиза. Председник Матице истиче да су стваралачки капацитети установе огромни и да ко год у то улаже, добија чист рачун и значајне резултате.