Утицај пуног месеца на руску инвазију

Пошто су истекли датуми којима су амерички председник, високи званичници и медији учествовали у јавном надметању када ће се догодити напад Русије на Украјину, сада је уведен нови датум. „Предвиђања да ће се руска инвазија на Украјину догодити 16. фебруара увек су била пренаглашена. Временски оквир на који се заиста треба усредсредити је убрзо после 20. фебруара”, написао је у среду амерички „Политико”.

Аутори овог чланка сада релативизују учешће америчког председника Џозефа Бајдена у тој процени. Подсећају да су медији били ти који су пренели да је Бајден наводно, на основу прикупљених обавештајних података, упозорио своје европске савезнике да ће тог дана, у среду, уследити напад.

Такође се тврди да највиши Бајденови сарадници никад нису јавно рекли да је 16. фебруар био сигуран дан инвазије – него само да гомилање трупа руског председника Владимира Путина значи да напад може да уследи „у било којем тренутку”, и то вероватно пре него што се Олимпијске игре заврше (20. фебруара). „Политико” такође пише да су европски званичници, у међувремену, умањили значај напада 16. фебруара, цитирајући изјаву једног високог европског званичника да они нису видели показатеље за напад у том тренутку. Лист открива и на чему су се, између осталог, заснивале процене да ће руска инвазија уследити баш 16. фебруара – неки су спекулисали да би током ноћи у том тренутку пун месец омогућио бољу видљивост копненим снагама. Овај аргумент звучи много наивније него претходни – да Руси чекају фебруар, када ће земља бити смрзнута и обезбедити услове да се руски тенкови несметано пробију на украјинску територију.

Углавном, аналитичари тврде за „Политико” да је опсесија 16. фебруаром одвукла пажњу са стварно кључних датума, јер се 20. фебруара очекује завршетак руско-белоруских вежби, а тог датума се завршава и Минхенска безбедносна конференција, којој ће присуствовати председник Украјине Володимир Зеленски, потпредседница САД Камала Харис и амерички државни секретар Ентони Блинкен. Сматра се да би покретање инвазије на европску земљу у тренутку док је њен председник ван земље, а потпредседник САД баш у Европи – нарочито погодан дан за понижавање Европе и да би то било – „нека врста геополитичког троловања које Путин воли”.

Руско Министарство спољних послова је замолило западне медије да објаве тачан план руских инвазија како би могли да планирају одморе.

Иако у целу причу уносе мало хумора, Руси не занемарују озбиљност и тежину актуелне ситуације, која ће очигледно дуго трајати – без обзира на то да ли ће рат заиста почети у недељу, касније или никада. Одлазећи генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг заступа став да савезници морају да се прилагођавају „новој нормалности у Европи”. А она гласи да ће Руси некога напасти кад-тад. Зато су министри одбране затражили да се направе планови за позиционирање већег броја снага на источном крилу алијансе, укључујући потенцијално нову борбену групу коју предводи Француска у Румунији. НАТО је већ поставио четири борбене групе у Пољској, Естонији, Литванији и Летонији као одговор на рат у Донбасу после државног удара у Кијеву и присаједињења Крима Русији 2014. године.

Паралелно с растом тензија у вези с Украјином руска Државна дума је изгласала нацрт резолуције о признању самопроглашене независности Доњецке и Луганске Републике. За резолуцију која сада стоји на Путиновом столу и чека потпис гласао је 351 посланик, против је било 16 и један уздржан. Без обзира на то што је усвојен огромном већином гласова посланика, овај позив ће за сада послужити само као врста притиска на европске партнере Русије, Немачку и Француску, чији су се лидери ангажовали у тражењу решења.