Брже до школе и дужег живота

Када је недавно, у 72. години, у Нишу преминуо некрунисани краљ ромске музике Шабан Бајрамовић, координатор Лиге за Декаду Рома Осман Балић приметио је да је он заправо био један од ретких из ромске заједнице који су доживели те године. Јер, од 25.000 Рома у Нишу свега неколицина је превалила седамдесету.

Подаци говоре да од 100 припадника ромске мањине тек један доживи 60. годину, а ретки су и они који дочекају 50. рођендан. Најкраћи животни век имају сакупљачи секундарних сировина и у просеку траје око 45 година.

Ови подаци довољно говоре о условима у којима живи ромска популација, не само у Србији, већ и у другим земљама Европе где их има око 12 милиона. Због чињенице да су, најблаже речено, скрајнути из основних друштвених токова, 2005. у Европи је покренута међународна иницијатива да се положај ове популације унапреди – у образовању, становању, здравству и другим сегментима друштва. Крајем јуна Србија је од Мађарске преузела председавање Декади Рома – како је названа ова међународна акција орочена на период од 2005. до 2015. године.

Божидар Ђелић, потпредседник владе, сматра да је то и својеврсно признање Србији која није чланица ЕУ. Тим поводом најавио је да би парламент Србије у септембру могао усвојити стратегију инклузије Рома и у буџету за потребе те националне мањине предвидети бар 500 уместо 120 милиона динара, колико је одвојено, на пример, за ову годину.

Ђелић је рекао да ће Србија током председавања имати три кључна циља – да Ромима обезбеди приступачне стамбене објекте, борба против дискриминације у образовном систему и да помогне у формирању европске политике за Роме. Иако је законима забрањена, дискриминација ове националне мањине није ретка. Тек сваки трећи Ром у Београду, навео је Ђелић, признаје да је припадник те мањине. Иако у Србији представљају најбројнију националну мањину, њихов тачан број не зна се поуздано. Према попису из 2002. године, евидентирано их је 108.000, неки ромски лидери кажу да их има 800.000, али најприближнијом се сматра процена Савета Европе која говори о 450.000 Рома у Србији. Приликом преузимања председавања Декади, потпредседник владе подсетио је да у најсиромашнијој четвртини становника наше земље 66,7 одсто чине Роми и да у најбогатијој четвртини нема ниједног Рома.

Сиромаштво је видљиво и без статистике, јер припадници Рома по правилу насељавају ободе градова. У Србији постоје 593 ромска насеља која немају нормалну инфраструктуру и услове за живот. Чак 72 одсто су нелегална или делимично легализована насеља, а 63 одсто Рома живи у нездравим или небезбедним условима. Кратак животни век последица је нехигијенских услова.

Подаци Ромског информативног центра кажу да 60 одсто наших Рома не заврши основну школу, једва догурају до четвртог разреда, до дипломе средње школе стигне их тек 7,8 одсто, а вишу школу или факултет заврши тек 0,3 одсто ромске популације. Подвајање је приметно од малих ногу, јер само четири одсто ромске деце иде у вртиће, саопштено је недавно на трибини поводом 8. априла, Светског дана Рома.

Поједине НВО које се баве људским правима често упозоравају да су Роми дискриминисани и у приступу образовању и запошљавању, али и у социјалним службама, па и појединим јавним местима, рецимо базенима, али и да се такве појаве на суду тешко доказују. Како изаћи из тог, по мишљењу многих, зачараног круга сиромаштва и бесперспективности?

Кључни пут да Роми и у стварном животу постану равноправни грађани јесте образовање, закључено је на Седмој конференцији Рома, новембра прошле године у Панчеву. И поред тога што су у оквиру Декаде Рома као приоритетне одређене области становања, образовања, здравља и социјалне политике, лидери Рома сматрају да треба кренути управо од школовања. На овом скупу оцењено је да у прве две године Декаде, колико се спроводи пројекат за интеграцију Рома, није учињено довољно, а за боље резултате неминовне су локалне стратегије које ће се уклопити у акционе планове на нивоу државе, па самим тим и у стратегију за интеграцију Рома.