Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ослобођење Београда од Турака

Опсада Београда 1806. године

Опсада Београда 1806. годинеНедавно, 8. јануара, навршило се 115 година од ослобођења Београда у Првом српском устанку, 1807. године. Српски устаници на челу с Карађорђем од првих дана устанка 1804. разрађивали су план о заузимању, односно ослобођењу Београда. Међутим, прве чарке догодиле су се тек две године касније, кад су устаници заузели положаје на подручју Топчидера.

У међувремену, за те две године Карађорђеви устаници су извојевали многе победе против дојучерашњих турских господара. Колики су били турски порази у почетној фази устанка најбоље се види по томе што су српске чете продрле до Косова и неко време угрожавале снажно утврђење Ниш. Већ у јуну Турска је била присиљена да склопи примирје с устаницима јер су је уздрмали изненадни неуспеси на бојном пољу, у другим деловима царства, а и унутрашње неприлике с бунтовним јаничарима.

Командант турског гарнизона у Београду осиони Алија-ага Гушанац написао је готово с дивљењем вођи устанка Ђорђу Петровићу: „Твоје су победе необичне и дивне. То је заиста једини пример да је раја победила војску мојега султана и господара”.

Гушанац тог тренутка вероватно није ни помислио да ће и он ускоро доћи на ред. Заштићен добрим утврђењем Београдске тврђаве, турски командант се надао да ће се српски народ ускоро смирити, а Порта новим војскама као од шале смрвити устанак непослушне голоруке раје. Али узалудност својих надања схватио је већ другом половином 1806, када су устаници са свих страна почели да нападају Београд. Једне ноћи доживео је још веће изненађење, кад се око 500 српских бораца с неколико топова, под командом Милоја Петровића и Вука Илића, пребацило на Велико ратно острво на Дунаву, одакле су несметано тукли турска утврђења у Доњем граду.

Био је то почетак краја готово 380 година дуге турске владавине у Београду.

Да би велике силе заинтересовали за судбину Србије, а Порту уверили у своју снагу, Карађорђеви устаници су већ у марту 1806. опколили град, али нису успели да га заузму. У међувремену је у Београд стигло турско појачање – Бећир-паша из Босне и нови везир Сулејман-паша – али је команду и даље задржао према Србима непријатељски расположени Алил-ага Гушанац.

Српска скупштина устаника у Смедереву одлучила је да се у току 1806. Гушанац приволи на предају Београда, а у противном да се град заузме на силу.

Општим припремама руководио је лично Карађорђе, а техничким бивши аустријски официр Радич Петровић. Да не би узалудно гинули, устаници су се послужили лукавством. Гушанчев буљубаша Конда, који је пред напад пребегао Србима, успео је заједно с Узун-Мирком и још петорицом добровољаца да продре у град. Побили су стражу и отворили Сава-капију, кроз коју је ушла најамничка војска и бећари под вођством Милоја Петровића Трнавца.

Нашавши се у безизлазној ситуацији, Гушанац је понудио предају, али је везир Сулејман-паша то одбио. Део Турака с Гушанцем на челу побегао је бродом у Видин. После неколико неуспелих покушаја да добави храну и муницију, везир се нешто касније и сам предао.

Београд је од тада био слободан све до поновне турске окупације 1813. године. Тек 18. априла 1867. Турци су сасвим евакуисали град на Калемегдану, а турска застава, знак османског суверенитета, тада је заувек скинута с Београдске тврђаве.

О догађајима у Србији тога времена и ослобођењу Београда писали су париски журнали „Le Monitor Universel”, „Journal d’Empire”, немачки „Algemeine Zeitung” и аустријски „Wiener Zeitung”, из којих сам и дошао до неких од података коришћених у овом тексту.

Момир Марјановић,
аутор књиге „Балканска ружа ратова”

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Често пишемо о борбама Срба против Турака. Никако да напишемо нешто о српским културним и образовним институцијама у Османском царству, на пример о српским гимназијама у Солуну ("Дом науке") и Истанбулу... Велики број младих (богатих) Срба из Османског царства школовала се у то време на највећим европским универзитетима. Али, о томе у школи не учимо. Стотинама година није постојала историја Србије, али је постојала историја српског народа. А то никако нису биле само буне и ратови.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.