Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛЕМИКА

„Промашај” који је погодио у центар мете

Уместо да пруже доказе за податке наведене у тој петицији, они чепркају по мојој биографији, причају о некој „зеленкасто-плавој боји”, хоће да ме препоручују некој канадској компанији (као да ће она да им поверује, кад види колико знају о цијанидима)
(Pixabay)

Реаговање на текст „Ћорци промашили мету дибидуз”, „Политика”, 8. 2. 2022. године

Наслушао сам се нетачних и намерно навођених неистинитих података о свему и свачему у животној средини. Усмено изречене неистине (о литијуму, о јаловини при ископавању, о саставу колубарског лигнита итд.) нисам могао да побијам. У петицији „Нећемо рудник злата” својим потписима и титулама потписници су наводили нетачне податке о отровности цијанида. То ме је навело да напишем текст и да доказима, из поузданих и меродавних извора, укажем на неопходност разговора уз коришћење истинитих података.

Ако је мој текст о нетачним и неистинитим подацима о отровности цијанида био пуцањ „ћорцима који су промашили мету дибидуз”, зашто су академици и неки потписници петиције осетили потребу да се јаве? Да би опљунули аутора текста који их је упозорио на навођење нетачних података? Нису могли да оповргну доказе које сам навео, навођењем неких доказа који побијају то што сам написао, али су успели да попљују аутора текста.

Очекивао сам да академици и остали потписници, како то већ доликује титулама које су навели, изнесу противдоказе којима би оповргли податке које сам навео у тексту. Али, како су то говорили Латини „фацта лоqуунтур”, будући да су наведени подаци из меродавних и проверљивих извора, они то нису могли да учине. Због тога су чепркали по мојој биографији и опет прикупљали податке из непоузданих извора. Морам да их поново разочарам. У мом индексу (у који су они завирили?), ма колико они написали и потписали, са свим титулама које имају, нема ниједне шестице, те да опет морају да мењају извор својих сазнања.

Зашто бих се ја бавио њиховим личностима, кад у њиховој петицији има сасвим довољно материјала за солидну полемику? Ни у овом тексту нећу да се бавим ислеђивањем њихових биографија, као што ни у првом тексту то нисам чинио. Препуштам то академицима и потписницима петиције, пошто они сматрају да то доликује људима с таквим титулама. Мислим да титуле и звања обавезују на пристојност. Остаћу и у овом тексту на академском нивоу, ма колико се они трудили да ме увуку у сасвим небитне расправе за ову тему. Једноставно, нећу да се спуштам на њихов таблоидни ниво пљувања. Уместо да пруже доказе за податке наведене у тој петицији, они чепркају по мојој биографији, причају о некој „зеленкасто-плавој боји”, хоће да ме препоручују некој канадској компанији (као да ће она да им поверује, кад види колико знају о цијанидима). Све су то, као што су читаоци видели, праве и једине теме за академике и остале потписнике. Они су, овим својим текстом, већ довољно рекли о себи. У петицији су показали своје (не)знање, а у одговору на мој текст свој карактер.

Писао сам о „протестантима” који неће ово, ни оно, а не знају шта хоће. Не знам како су се „петиционаши” препознали у томе. Ја нисам чепркао по њиховим биографијама и не знам јесу ли и они „протестанти”. Што се „научности” политикантског скупа у САНУ тиче, навео сам да су невладине организације и покрети грађана, што је уобичајена пракса на свим међународним научним скуповима из хемије, дали „научност” поменутом скупу.

Читаоци „Политике” сад знају, после овог текста „петиционаша”, да је неколико микрограма исто што и неколико хиљада микрограма цијанида. Уместо да побију моје навођење садржаја цијанида у неким воћним соковима, аутори петиције су потврдили моје наводе. Чак су читаоцима „Политике” препоручили да „слободно једу кајсије, јабуке, шљиве”. Ако ни због чега другог, мој текст је постигао циљ јер су аутори петиције читаоцима препоручили да „слободно једу кајсије, јабуке, шљиве” пошто су ти исти пажљиви читаоци, после читања петиције, престали то да чине. Ипак, остаје питање зашто то своје знање о цијанидима и титуле нису раније искористили да спрече усвајање Правилника о хигијенској исправности воде за пиће, који прописује не неколико, већ неколико десетина (тачније 50) микрограма цијанида у литру.

Срећом, уз текст је објављена и моја фотографија. Не смем ни да помислим како би ме описали академици који су се бавили мојом личношћу и чепркали по мојој биографији.

Научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Сава
Не нађох никакве чињенице у овом тексту? Не капирам зашто је написан?
ljilja
pa kada nisi strucnjak u oblasti zastite zivotne sredine naravno da ne kapiras

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.