Село у црном

Неготин – Неготинско село Јабуковац завијено је 27. јула прошле године у црно. Овдашњи мештанин Никола Радосављевић (46), на привременом раду у иностранству, убио је тог дана, хицима из ловачке пушке, деветоро мештана овог мирног крајинског села. Правда га није стигла, бар не онако како је то родбина убијених очекивала јер је деветоструки убица, као неурачунљив, ослобођен кривице и као такав смештен на лечење у специјалну затворску болницу у Београду.

Ових дана, годину дана касније, у Јабуковцу се не мире с тим што је убица ослобођен кривице. Јесте да су неуропсихијатри одлучили како су одлучили, али – вреди ли глава једног монструма колико вреди девет изгубљених живота. Ово питање понављају у свакој кући у Јабуковцу.

Посебно су огорчени на људе из психијатријске струке што су дозволили да такав човек, уколико је већ био толико болестан, буде на слободи, уместо да буде на лечењу. Превише су, кажу, били равнодушни и у породици Николе Радосављевића.

У време док је недавно у Јабуковцу сниман документарни филм о великој трагедији под називом „Крик”, најгласнији у протесту био је Чедомир Банковић, који је тог кобног дана изгубио супругу Јелицу. Жали, каже, и остале невине жртве, своје суседе: Персу Банковић, Драгана и Вељка Ђорђевића, Бранислава и Драгињу Боронгић, Бранислава Бадејевића, Анику Чогић и најмлађег међу њима, дечака Срђана Бађикића.

– За мене – каже Чедомир Банковић – убица није кажњен већ помилован јер су га прогласили лудим. То не могу да прихватим. Голим рукама бих га задавио само да га сутра пусте из болнице и да се појави у селу.

Комшије Чедомира Банковића не желе да се јавно оглашавају, али се слажу са изјавама свог комшије.Јабуковац је платио страшну цену неодговорности стручњака.

Сумњају Јабуковчани и даље да вештаци нису обавили посао како треба. Убица, веле, није пуцао у све на које је наишао, већ по извесном плану. Чедомир Банковић подсећа да је убица прво наишао на његову мајку, али на њу није пуцао. Пуцао је нешто касније у његову супругу Јелицу, која је у том тренутку простирала веш.

– Вештаци кажу да је Радосављевић убијао зато што се осећао угроженим, али то је за мене неуверљива процена – наставља своју исповест Банковић. – Како је моја супруга могла да га угрожава док је простирала веш, на растојању од двадесет метара? Или, како је могао да га угрози дечак Срђан Бађикић?

Банковић подсећа да је то јутро, пре него што се с пушком појавио на улици, Радосављевић седео код Бађикића и пио ракију. Касније им је убио дете. Да ли је био луд или пијан?

У Јабуковцу не могу да забораве трагични догађај. Сматрају да има превише нерасветљених околности и некажњених за трагедију. Превише је жртава да би све могло да се реши само тиме што ће се само убица стрпати у затворску болницу и прогласити неурачунљивим. Као да је помилован...

Недавно је, подсећају Јабуковчани, сличну трагедију доживело неколико житеља Тузле. Опет је неурачунљив човек побио комшије.