Српски жиг на пехару

Иако је Црвена звезда у Ниш дошла као главни кандидат за освајање „Жућкове левице”, очекивало се да ће борба за трофеј бити много неизвеснија, посебно у финалу против „новог” Партизана. Повратком Жељка Обрадовића у српску кошарку распламсане су и страсти поводом тога да ли ће најтрофејнији европски тренер харизмом и квалитетима преко ноћи променити однос снага између два наша највећа клуба, али показало се да то и не бива баш тако, да је за врхунске резултате и трофеје неопходно много тога, а пре свега добра селекција и време, као најважнији фактори.

Финале је завршено већ у првом полувремену, када су „црвено-бели” својственом енергијом и ратничким приступом, уз веома добру припрему и реализацију на терену, сатерали противника уз зид, а исти ниво воље, хтења и пожртвовања одржали до краја и заслужено освојили други по реду трофеј који носи име нашег прослављеног кошаркаша Радивоја Кораћа и тако се изједначили са „црно-белима”. Када се све сагледа, још више одзвањају речи Партизановог прослављеног тренера Душка Вујошевића, изречене пред нишки турнир, у којима у највећој мери лежи истина о тренутној снази два тима.

„Црвена звезда има добар, ратнички тим, који добро ради и врло добро је вођен. Играју веома чврсту одбрану, по стилу рада Радоњића личи на Партизан некада.”

То некада је управо Вујошевићево време, када је некадашњи европски првак доводио талентоване момке и обликовао их у асове, а странци су имали улогу да тиму додају квалитет и искуство. Неки то називају и системом, који је почео да примењује и Дејан Радоњић од тренутка када је из Подгорице стигао на Мали Калемегдан до дана данашњег, а резултат је апсолутна доминација Звезде. Партизан је у овом тренутку далеко од овог модела, али не треба сметнути с ума да је Обрадовић дошао да ради на дуге стазе. Сударио се са дугогодишњом тежњом да се „црно-бели” муњевитом брзином врате на престо и у Евролигу, па је био на неки начин приморан да вуче потезе које можда и није желео. Наравно, једна изгубљена битка неће га зауставити ни поколебати. „Црно-бели” имају добре шансе да се кроз Еврокуп домогну свог главног циља, као и да се у АБА лиги у њеном финишу покажу у много бољем светлу. Међутим, Звезда и те како има бољу позицију, стабилнији тим и игру да одговори.

Гаранција за то су наизглед и бројке. Радоњић је са „црвено-белима” освојио 13. трофеј (четири АБА лиге, четири титуле првака Србије и пет трофеја у Купу), а победа у финалу му је била 301. на клупи „црвено-белих”. Главна снага тима су домаћи играчи које је он бирао, годинама тесао и водио кроз тешке евролигашке и регионалне битке. Капитен Бранко Лазић је у Нишу подигао 17. трофеј, 10 је освојио Митровић, девет Добрић, Давидовац седам, Кузмић шест, Калинић и Волтерс по четири. Не треба заборавити ни ветерана Марка Симоновића (11) и Мајка Цирбеса (шест), који нису овом приликом били у саставу.

Они су били и највећа снага освајача Купа, који је до пехара стигао практично само са двојицом странаца. Волтерс је у тиму једнаких дошао до трофеја најкориснијег играча, у свом другом мандату. Први пут је био замена Јовићу, али у Жалгирису код Јасикевичијуса направио значајан искорак у каријери, да би се вратио зрелији и спреман да носи Звездине амбиције. Што се Остина Холинса тиче, још један пун Радоњићев погодак. Момак из Аризоне, од рођења „живи” кошарку, као син освајача НБА прстена Лајонела Холинса (Портланд, 1977, и са Лејкерсима 2020, у улози помоћног тренера). Један од најбољих дефанзиваца тренутно на европском тлу (с Лазићем потпуно неутралисао Пантера), показује све боље шутерске квалитете и стасава у једног од кључних играча. Улазио је на паркет и Ерон Вајт, али Американац после тешке повреде у припремном периоду (лом шаке), никако да пронађе своје место у већ добро уиграном оркестру, а доведен је као можда и најјача карика, када су странци у питању.

Разлика у ономе што дају домаћи играчи два тима не сме се посматрати само кроз бројке. Звездини су, истина, постигли чак 50 кошева више (54-4), али били су и чвршћи, бржи, с већим срцем, с јасном представом која им је улога, да не говоримо о енергији „клупе”. Кључну улогу је одиграо и Стефан Марковић, који је на свој дефанзивни „профил” кроз већи део каријере нападачким крокијем утиснуо нови печат. И на крају, човек који је крај утакмице дочекао „у тунелу”, али из ког је увелико сијала победничка светлост. У жару борбе тренер Радоњић у трећој четвртини улетео је на паркет да „одигра” акцију, али у томе га је спречио судијин звиждук. Због друге техничке грешке завршио је финале, али посао је на ефектан начин урадио много раније.

– Цео турнир смо одиграли веома добро, константно. Што се финала тиче, од почетка смо кренули како треба. У оба правца смо били добри, правили разлику која нам је била довољна да меч приведемо крају уз нашу контролу – оценио је Радоњић турнир у Нишу.

Обрадовић: Очекивао сам више

Иако је организација заказала, тренер Партизана Жељко Обрадовић чекао је на терену скоро пола сата да победник подигне пехар.

– Честитам Црвеној звезди на заслуженој победи. Отприлике је било оно што сам ја најавио, да су искуснија екипа и да ће знати како да играју ово финале. Моји играчи су изгорели и нисмо били чак ни на нивоу који сам ја очекивао. Надам се да ће нам ово искуство помоћи, у сваком погледу. И у припреми утакмице, и у клубу, и тиму, и мени као тренеру, играчима. На свим нивоима морамо да размислимо због чега смо изгледали овако како смо изгледали. Желим да упутим највећу могућу захвалност нашим навијачима, који су били фантастични, који су и поред оваквог пораза били уз тим и показали још једном због чека су најбољи на свету – нагласио је Обрадовић.

Калинић: Одиграли смо зрело

Никола Калинић се вратио у Звезду да буде лидер, а у финалу је показао шта значи бити „шеф” на терену.

– Сјајна утакмица за нас, коначно смо одиграли прилично зрело свих 40 минута. Одлична атмосфера, ово је оно шта би кошарка требало да буде с навијачима оба тима. И они су били мање-више коректни на трибинама, било је уживање играти. Ми смо одиграли шта смо хтели, исконтролисали скок, њихово можда најјаче оружје. Показали смо да имамо више играча који могу да допринесу и да смо зрелији и искуснији у овом тренутку. Нису они одиграли лоше, ми смо били бољи – рекао је Калинић.