Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Извоз пшенице стагнира

Здравко Шајатовић из удружења „Житоунија” очекује да ће цена жита сада бити у паду јер понуда расте пред пролећну сетву, када је произвођачима потребан новац
(Фото EPA/EFE/D.Delmanovicz)

На новосадској Продуктној берзи протекле недеље кукуруз је забележио благи пад цене, док сојом и пшеницом није трговано. Према њиховом извештају, цене ђубрива су биле у паду. Понуда урее била је већа што је утицало на појефтињење. Кукуруз је био најтраженији примарни пољопривредни производ у протеклом периоду.

На страни потражње највише интересовања су показали извозници и трговци, док интерес домаћих прерађивача није био наглашен за куповином ове житарице. Пондерисана цена у овом периоду била је 26,89 динара, по килограму што показује да је у односу на претходни период кукуруз појефтинио за 0,42 одсто.

Сојиним зрном, после дужег времена, није трговано на Продуктној берзи али стручњаци наводе да ова уљарица има стабилан ценовни ниво у односу на претходни период.

– На тржишту пшенице и даље је без битнијих промена. Приметна је већа понуда у односу на тражњу, услед смањеног интересовања извозника и домаћих прерађивача за куповином ове житарице – пише у извештају уз констатацију да извозници већ дуго не могу да се уклопе у домаће цене, што јесте разлог одсуства тражње. Истовремено, купци из региона такође одлажу куповине нових количина. Понуде жита кретале су се у интервалу од 30,5 до 31 динар, по килограму, а из Продуктне берзе упозоравају да оваква ситуација на домаћем тржишту указује на могући пад цене.

Наглашавају да је на берзи протекле недеље био приметан неуобичајено слаб промет, а разлози су више нерадних дана услед празника, као и смањена активности робно-берзанских учесника на домаћем тржишту.

У овом периоду, прошле године, прве пројекције за светску понуду и тражњу пшенице у протеклој економској години предвиђале су натпросечан ниво трговине на тржишту житарица. Да ли су домаћи произвођачи жита извукли корист из овакве ситуације и шта говоре нове прилике, односно стагнација продаје жита. Познато је да је прошлогодишњи род могуће продавати до априла, најдуже до маја, а после тога тешко. Према подацима удружења „Житоунија” од јула 2021. до сада извезено је око 670.000 тона пшенице новог рода.

– Сада имамо затишје али је понуда генерално већа од тражње, промета нема. Извоз за Констанцу тренутно стоји и у јануару и у фебруару, јер је домаћа цена висока и извозници се не уклапају и не купују – каже Здравко Шајатовић из удружења „Житоунија”. Једино нас спасава извоз у Италију. Они су купили до сада више од 200.000 тона, око 260.000 тона отишло је за Констанцу а остало смо продали на тржиштима у региону. Шајатовић очекује да ће цене пшенице сада бити у паду јер је тражња смањена.

– Истовремено, имаћемо и већу понуду. Како се приближава пролећна сетва примарним произвођачима треба новца. На ком нивоу ће се цена задржати тешко је прогнозирати јер на то утиче међународна ситуација. Посебно оптерећују политичка дешавања у Украјини и Русији које су велики произвођачи пшенице – наглашава наш саговорник. Додаје да произвођачи до сада нису хтели да снижавају цене жита.

– Држава је интервенисала и код брашна и код пекара, док су произвођачи пшенице имали слободну цену. Последња је била 31,5 динара, без ПДВ-а и то је очигледно горња граница. Мада је тешко прогнозирати очигледно да је цена ту „стала” и да следи појефтињење, али то нико не воли – напомиње Шајатовић.

Као пример неизвесности у продаји берзанске робе он наводи ситуацију са сојом која је у једном тренутку достигла цену и од 81 динар и тада је многи нису продали очекујући повећање.

– Сада је соја 74 динара и не знају шта ће. Код берзанске робе је тако или добијеш или изгубиш, ствар процене – каже наш саговорник.

 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Bice obrnuto sledece godine posto je sejanje u Ukrajini u martu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.