Извоз пшенице стагнира

На новосадској Продуктној берзи протекле недеље кукуруз је забележио благи пад цене, док сојом и пшеницом није трговано. Према њиховом извештају, цене ђубрива су биле у паду. Понуда урее била је већа што је утицало на појефтињење. Кукуруз је био најтраженији примарни пољопривредни производ у протеклом периоду.

На страни потражње највише интересовања су показали извозници и трговци, док интерес домаћих прерађивача није био наглашен за куповином ове житарице. Пондерисана цена у овом периоду била је 26,89 динара, по килограму што показује да је у односу на претходни период кукуруз појефтинио за 0,42 одсто.

Сојиним зрном, после дужег времена, није трговано на Продуктној берзи али стручњаци наводе да ова уљарица има стабилан ценовни ниво у односу на претходни период.

– На тржишту пшенице и даље је без битнијих промена. Приметна је већа понуда у односу на тражњу, услед смањеног интересовања извозника и домаћих прерађивача за куповином ове житарице – пише у извештају уз констатацију да извозници већ дуго не могу да се уклопе у домаће цене, што јесте разлог одсуства тражње. Истовремено, купци из региона такође одлажу куповине нових количина. Понуде жита кретале су се у интервалу од 30,5 до 31 динар, по килограму, а из Продуктне берзе упозоравају да оваква ситуација на домаћем тржишту указује на могући пад цене.

Наглашавају да је на берзи протекле недеље био приметан неуобичајено слаб промет, а разлози су више нерадних дана услед празника, као и смањена активности робно-берзанских учесника на домаћем тржишту.

У овом периоду, прошле године, прве пројекције за светску понуду и тражњу пшенице у протеклој економској години предвиђале су натпросечан ниво трговине на тржишту житарица. Да ли су домаћи произвођачи жита извукли корист из овакве ситуације и шта говоре нове прилике, односно стагнација продаје жита. Познато је да је прошлогодишњи род могуће продавати до априла, најдуже до маја, а после тога тешко. Према подацима удружења „Житоунија” од јула 2021. до сада извезено је око 670.000 тона пшенице новог рода.

– Сада имамо затишје али је понуда генерално већа од тражње, промета нема. Извоз за Констанцу тренутно стоји и у јануару и у фебруару, јер је домаћа цена висока и извозници се не уклапају и не купују – каже Здравко Шајатовић из удружења „Житоунија”. Једино нас спасава извоз у Италију. Они су купили до сада више од 200.000 тона, око 260.000 тона отишло је за Констанцу а остало смо продали на тржиштима у региону. Шајатовић очекује да ће цене пшенице сада бити у паду јер је тражња смањена.

– Истовремено, имаћемо и већу понуду. Како се приближава пролећна сетва примарним произвођачима треба новца. На ком нивоу ће се цена задржати тешко је прогнозирати јер на то утиче међународна ситуација. Посебно оптерећују политичка дешавања у Украјини и Русији које су велики произвођачи пшенице – наглашава наш саговорник. Додаје да произвођачи до сада нису хтели да снижавају цене жита.

– Држава је интервенисала и код брашна и код пекара, док су произвођачи пшенице имали слободну цену. Последња је била 31,5 динара, без ПДВ-а и то је очигледно горња граница. Мада је тешко прогнозирати очигледно да је цена ту „стала” и да следи појефтињење, али то нико не воли – напомиње Шајатовић.

Као пример неизвесности у продаји берзанске робе он наводи ситуацију са сојом која је у једном тренутку достигла цену и од 81 динар и тада је многи нису продали очекујући повећање.

– Сада је соја 74 динара и не знају шта ће. Код берзанске робе је тако или добијеш или изгубиш, ствар процене – каже наш саговорник.