Доха: цена гаса је „у божјим рукама”

Спреман на заокрет ка течном гасу (ЛНГ), Брисел пред извознике тог енергента излази с низом слабости: резервама енергента на историјском минимуму, мањком ЛНГ терминала и неспреман на дугорочне уговоре о снабдевању.

Украјинску кризу и немачко замрзавање „Северног тока 2” нико није поменуо на управо завршеном Шестом самиту водећих глобалних извозника гаса (ГЕЦФ) у Дохи. Ипак, Саад ел Каби, министар енергетике земље домаћина, имао је спреман одговор на новинарска питања да ли ће Катар помоћи Европљанима у текућој енергетској кризи и колико би природни гас могао да их кошта.

„Русија обезбеђује Европи око 30 до 40 одсто неопходног гаса. Буквално је немогуће да једна земља може да надомести такву количину, не постоје капацитети да се то обезбеди из ЛНГ сектора. Већина извоза ЛНГ везана је иначе дугорочним уговорима, просечно на 10 до 20 година, и то ка дестинацијама које су унапред прецизиране. Катар би евентуално могао да преусмери 10 до 15 одсто текућег извоза ЛНГ ка Европи. А што се цене природног гаса тиче, хоће ли сада ићи горе или доле, то је у божјим рукама”, истакао је Саад ел Каби.

Питање је да ли за ову процену званичне Дохе знају у Бриселу или Берлину. Наиме, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен истакла је ових дана: „ За сада бисмо могли да заменимо руски гас испорукама ЛНГ допремљеним од наших пријатеља са свих страна света. Ионако смо превише зависни од руског гаса.”

Брисел је иначе и пре украјинске кризе у више наврата одбио помисао да с руским „Гаспромом”, водећим снабдевачем гасом, разматра дугорочне уговоре о снабдевању – пословни модел који изгледа преферирају велики снабдевачи енергентима.

Истовремено, у Берлину, немачки министар економије Роберт Хабек проценио је јуче да Немачка може без руског гаса, односно да „’Северни ток 2’ није ни требало градити”, као и да сада представља „групу ризика” на дну Балтичког мора”. Хабек је ипак нагласио да замрзавање тог пројекта у овом тренутку, како је најновију рампу „Северном току 2” у уторак представио канцелар Олаф Шолц, не значи и да тај руско-западноевропски гасовод неће једном бити оживљен. „Жути семафор” Берлина „Северном току 2” можда не треба да чуди, ако се зна да Немачка, као водећи купац руског гаса у Европи, у овом тренутку располаже само једним ЛНГ терминалом, док за сада нема планова за изградњу ниједног новог.

Бриселска намера да руски гас што скорије замени енергентом других извозника наилази у овом тренутку на низ препрека проузрокованих слабостима енергетског тржишта ЕУ. Неке од њих су логистичке. На пример, највећи број ЛНГ терминала у ЕУ налази се у Шпанији, која иначе нема развијену гасоводну мрежу с остатком Европе. У међувремену, постојећи ЛНГ терминали, махом у северозападној Европи, сада раде пуним капацитетом и врло тешко би могли да приме знатније количине из увоза, сматрају експерти највеће норвешке енергетске консултантске куће „Ристад енерџи”. Евентуална цена тих испорука поново би „спржила џепове купаца”, сматра исти извор.

Ако је мегават-сат у јануару 2021. у Европи коштао око 16 евра, а јуче већ око 79 евра, колико би у случају даљег затезања односа Брисела с Москвом и неизвесно дуге суспензије „Северног тока 2” могао у наредном периоду да кошта? И то не само до краја текуће зимске сезоне, већ и када дође време да се пазаре залихе за идућу зиму. Посебно ако глобални извозници гаса и ЛНГ знају да су те резерве у ЕУ сада на историјском минимуму и износе тек око 30 одсто. Ове неизвесности део европских актера тренутно не сматра приоритетима. Тако, на пример, према немачкој европосланици Виоли фон Крамон, замрзавање „Северног тока 2” је „повратило кредибилитет Европи”. Међутим, на немачкој политичкој сцени има и другачијих мишљења.

„Суспензија ’Северног тока 2’ привредно ће оштетити Немачку и још најмање 12 других чланица ЕУ”, оцењује Клаус Ернест, шеф комитета Бундестага за енергетику. Штету од замрзавања руско-западноевропског гасовода наслућују у међувремену и на Острву. Истина, индиректну и то ону која би увелико могла да прерасте у глобалну.

„Велика Британија има једну од највише диверсификованих енергетских мрежа на свету и не зависи од руског гаса. Али, глобална цена гаса увелико зависи од маневара водећих произвођача, међу којима је Русија један од доминантних. Како сада ствари стоје, готово је сигурно да би текућа гасна криза и неизвесност у Европи могле потрајати годинама”, процена је Института за енергетику Универзитета у Оксфорду.