Привредници чекају расплет украјинске кризе

Ми не дишемо. Овим речима Милица Девић, менаџерка продаје ИТН „Еко Повлен”, компаније која смрзнутим воћем снабдева највеће руске трговинске маркете, описује тренутну неизвесност изазвану кризом у Украјини.

– Ослушкујемо како ће се наша земља поставити и да ли ће увести санкције Русији, какав став ће заузети Европска унија и да ли ће затворити путеве, јер преко њене територије наши камиони допремају робу у Русију и на крају шта ће се дешавати у самој Русији. Док чекамо расплет спремамо робу коју треба да испоручимо следеће седмице – каже Девићева.

Недељно у Русију шаљу робу и за сада нема проблема, али напомиње да их руски партнер, односно трговински ланац пожурује у жељи да се што пре снабде и обезбеди. Они немају проблем што се тиче пада руске рубље јер им је уговор везан за евро. Али имају проблем како да поштују уговор, уколико се криза продуби.

У „Тигар тајерсу” који извози аутомобилске гуме у Украјину и знатно учествује у спољнотрговинској размени две земље наводе да „Мишелин” који је већински власник „Тигар тајерса”, прати ситуацију у реалном времену, уз ажурирање информација на дневном нивоу. Додају да је још рано проценити последице, али раде све како би смањили утицај кризе на индустријске и комерцијалне активности.

Привредна комора Србије формирала је кризни тим чији је задатак да помогне привредницима у решавању проблема које на терену имају као последицу догађања у Украјини, рекао је јуче председник ПКС Марко Чадеж и позвао привреднике који имају проблеме да им се јаве.

– Од јуче радимо на формирању кризног центра, постављамо на сајт основне информације, у вези са његовим радом. Фирме нас већ зову, неке међу њима имају људе који су тамо, неке пласирају робу на тржиште Русије или Украјине, а имају логистичке тешкоће, неке пак не могу да наплате своја потраживања, јер имају проблеме са банкама – казао је Чадеж.

Према његовим речима, компаније су сада у проблему јер немају јасне смернице на који начин да наставе своје пословање и ситуација на терену је таква да је отежано пословање наших компанија са Русијом и Украјином како због проблема у трансферу новца, транспорта и логистике, тако и због слабљења тамошње валуте.

– Све зависи од тога како ће се развијати ситуација, колико ће криза трајати, каквог ће интензитета бити, да ли ће се још више преливати на финансијски сектор и хоће ли доћи до потпуне обуставе плаћања између Руске Федерације и остатка Европе и света. Можемо само да се надамо да криза неће трајати дуго – изјавио је Чадеж за Танјуг.

Нагласио је да је сада очигледно колико је добро што имамо уговор о снабдевању гасом који нам даје неко време да можемо да ублажимо удар који се осећа у целом свету. Привреда Србије може да се осигура на кратак и средњи рок, али ће дугорочно сигурно осетити последице глобалне економске кризе изазване збивањима у Украјини.

Додао је да се очекује да ЕУ изађе са пакетом мера подршке привреди, што може бити добар модел и за Србију.

– Мораћемо да се прилагодимо, јер нисмо изоловани. Од 10 наших највећих извозника у Русију девет је са капиталом ЕУ. Ако имате велики пад валуте на тржишту на које извозите роба постаје веома скупа – нагласио је Чадеж.

Према подацима Привредне коморе Србије 244 компаније извозе робу у Украјину и у Србији послује 722 увозника. Током 2021. у поређењу са 2020. бележимо раст спољнотрговинске размене са овом државом. Остварен је извоз од 181,4 милиона долара, што је више за 45 одсто у односу на претходну годину, и увоз од 268,8 милиона долара, што је више за 61 проценат. На овом тржишту највише продајемо минерална ђубрива, подне облоге, лимове, гуме, хартију, лекове. Док из Украјине углавном увозимо руде и концентрате гвожђа, пелет од дрвета, листове за фурнирање и остало дрво.

Када је реч о трговини са Русијом, она је трећи трговински партнер Србије и робна размена прошле године била је 2,8 милијарди долара.

Руска валута месецима слаби у односу на евро и сада је 30 одсто нижа него 2020. Пад рубље утиче на конкурентност извозних производа из Србије. Због тога се очекује да ће наш раст извоза у Русију бити успорен у наредном периоду. Уз то због политичке кризе, цена нафте и гаса достигла је највиши ниво у последњих седам година.

У 2021. у односу на претходну годину, извоз је повећан за 9,3 одсто и износио је 996,2 милиона долара, увоз је повећан за 15,3 процента и био је 1,8 милијарди долара. Водећи извозни производи Републике Србије у Руску Федерацију су свеже јабуке, спољне пнеуматске гуме за путничке аутомобиле, хулахоп чарапе, хартија и картон, лекови, препарати за прање и чишћење, храна за псе и мачкe.

Из Русије увозимо природни гас, сирову нафту и уља од битуменозних минерала. Из Србије 577 фирми извози у Русију. Извозници са којима смо разговарали кажу да за сада нема проблема у пословању, али је рано говорити шта ће се убудуће дешавати. Углавном сви прате ситуацију. Бошко Бонџулић, представник извозника смрзнутог воћа напомиње да се малина и купина за сада несметано продају у Русији. Ако дође до проблема то ће бити кап у препуној чаши јер је генерално извоз овог воћа пао за 60 одсто од октобра прошле године због превисоких откупних цена и инострани купци једноставно неће да купују по тако високој цени.