Нећу увести Србију у НАТО

Украјинска криза ће се неминовно одразити на многе државе, па и на Србију. Имаћемо озбиљне проблеме, можда и веће него неке друге земље зато што садашња власт није урадила ништа када је реч о енергетској диверсификацији. Ми у потпуности зависимо од Русије и наши енергетски канали су потпуно везани за Москву. Ова криза ће довести до проблема у тој области. Много тога није урађено на време и сада имамо проблем, каже у разговору за „Политику” Здравко Понош, бивши начелник Генералштаба Војске Србије и председнички кандидат коалиције „Уједињени за победу Србије” на априлским изборима.

Рекли сте да украјинска криза није добар разлог да се сазива хитна седница Савета за националну безбедност и да је то део предизборне приче Александра Вучића. Да ли исто мислите и сада, после интервенције Русије?

Нисам тако рекао. Рекао сам да седница није хитна ако се јавно сазива два дана унапред. Ако је већ хитно, онда се она одржава одмах. Ја никако нисам омаловажио украјинску кризу, већ рекао да је непримерен начин на који се тој кризи приступило од стране државног руководства Србије. Украјинску кризу и хитно, а одложено одржавање седнице савета режим користи као изборну платформу за хомогенизацију гласачког тела. Изазови поводом украјинске кризе су велики, али одговорност за ношење с тим изазовима лежи на носиоцима власти, а не на народу. Председник државе не сме да шири панику тако што после фамозне седнице отпутује у Монако, па одатле даје интервју у којем саопштава какве је налоге издао војсци и полицији, те да је држава набавила и обезбедила довољне количине соли и конзерви. А он уз те драматичне изјаве у Монаку одлази да уз шампањац погледа „Јаде младог Вертера”.

Да ли је требало да се одржи та седница?

Ова криза заслужује да јој се пажљиво приступи и да се одржи седница Савета за националну безбедност, али није ствар за толику медијску експозицију, а поготово да се то ради из Монака. Како ће принц Алберт да нам помогне да ми решимо наше проблеме поводом украјинске кризе? Мера успеха државног руководства је колико је у стању да амортизује спољну кризу у односу на властито становништво, а не да драматизује ту кризу и пребаци терет на становнике. Ово руководство драматизује, а то одговорна и компетентна администрација не ради. Председник у одласку каже – немојте да обезбеђујете додатне количине хране и намирница, а онда шири панику хвалећи се како је обезбедио довољно соли, питке воде и милион рибљих конзерви. Председник државе треба да улива поверење, али не тако што се хвали попуном ратних резерви сољу.

Начин на који сте се кандидовали поделио је део опозиције. Како мислите да уједините Србију?

Било је различитих виђења како треба доћи до заједничког председничког кандидата и та ствар је решена. Ја сам тај кандидат. На крају се дошло до тог решења. Не видим како се опозициони разговори о заједничком председничком кандидата одражавају на државно јединство. То и ни треба да буде ствар личног става председника или председничког кандидата, већ је то нешто што пише у Уставу Србије, где је записано да председник републике изражава државно јединство и то му је обавеза. То је управо оно што садашњи председник Србије не ради, већ влада генеришући поделе у друштву, делећи га на своје и оне остале. Његови су они који гласају за његову партију, што је мањина у овој држави. А и да су већина, то није важно јер председник је председник свих грађана и управо тако мислим да радим посао. Бићу председник свих грађана, укључујући и чланове и гласаче СНС-а, па чак и носиоце власти који ће после избора бити обични грађани.

Народна странка чији сте члан најављује лустрацију, што се у јавности тумачи као освета после избора. То нису помиритељске поруке.

Мислим да ту постоји неразумевање јер се не ради о освети. Реч је о лустрацији, а то није ништа што је претеће, већ нешто што се подразумева и у развијеним демократијама. После неколико година вршења власти нормално је да се положе рачуни, и то не само на изборима. Не говорим о онима који ће то чинити пред судовима јер природа њиховог нечињења или чињења је кривично дело. Говорим о онима који су се огрешили о кодексе рада у јавним установама, предузећима, медијима... Они треба да прођу процес лустрације, и то није претња. То је нешто сасвим нормално и чега требају да буду сви свесни у овој, али и у будућој и свакој другој власти – да ће начин на који раде бити преиспитан када оду с власти, да ли и убудуће могу да обављају такав посао. То је код нас најочигледније у медијима – поготово онима који имају националне фреквенције, а који не смеју да буду простор за сејање говора мржње. Код нас то јесте случај. За то морају да одговарају они који су носиоци, да се склоне из медија и раде нешто друго, да сеју неку пољопривредну културу, а не мржњу.

Да ли очекујете да Вук Јеремић гласа за вас на изборима 3. априла?

Наравно да ће гласати за мене.

Стална сте тема напада власти где се наводи да не негирате геноцид у Сребреници.

У Сребреници се десио злочин и они који су то урадили приведени су правди. Република Србија је урадила оно што је требало и што је преузела као обавезу и испоручила одговорне. Они су после пресуда на издржавању казне. Србија се према тој ствари одредила и на један вредносни начин скупштинском декларацијом, и то је званичан државни став који треба да поштују сви носиоци државних функција, а поштоваћу то и ја. Све то ни на који начин не дезавуше Републику Српску као израз тежњи српског народа и то није никаква геноцидна творевина. Наши односи у региону, поготово у БиХ, морају да се граде на светлим примерима комшијских односа, па и онима из времена ратних сукоба, а не на ратним траумама. Треба да се окренемо будућности и заједничком животу, а да прошлост препустимо историчарима.

Да ли бисте признали независност Косова?

Ниједна демократски изабрана власт у Србији неће да призна независност Косова. Косово и Метохија је део Србије и не може да буде другачије. Нико то, а најмање ја, који сам цео живот провео у војсци и државној служби, не би могао ни да помисли. Ситуација је таква да је власт у Србији дозволила да на КиМ нема ни у траговима институција државе Србије. Преговори су траљаво и неодговорно вођени. Једино што је испреговарано у корист српске стране је Заједница српских општина, а у пракси ни то није остварено. А све је дато. Оно што још није дато и не сме да се да. То је признање и пуштање Косова у УН.

Како доживљавате то што вас називају НАТО генералом? Да ли бисте заиста сутра, ако будете у прилици, увели Србију у НАТО?

Србија није и не треба да буде чланица НАТО-а из врло јасних разлога, јер је НАТО не тако давно бомбардовао Србију. То је била агресија и Србија не може да уђе у алијансу која нас је напала. Морамо да сарађујемо с њима јер већина суседа Србије су чланице НАТО-а и треба имати у виду да се трупе ове алијансе налазе на КиМ и практично су једини гарант безбедности српског становништва тамо. Чињеница је да сам завршио неке школе на Западу и да сам сарађивао с Кфором у оквиру својих надлежности као начелник Генералштаба. По чему сам ја НАТО генерал, а није рецимо садашњи начелник Генералштаба, који је провео четири године као званични представник Србије у НАТО-а? Тамо га је послао одлазећи председник Србије, а после га је поставио за начелника Генералштаба. Како то Вучић није НАТО председник, а дочекује генералног секретара НАТО-а погачом и сољу на Аеродрому „Никола Тесла”, а ја јесам НАТО генерал?

Какву бисте ви спољну политику водили, шта би били њени приоритети?

Спољна политика сваке државе мора да буде фокусирана на остварење националних интереса те земље. Српска спољна политика треба да води рачуна о нашим интересима. Војно смо неутрална земља и нисмо у чланству војних савеза. Наши интереси су наставак приступних преговора са ЕУ. То не значи да ће се брзо завршити јер то не зависи само од нас, али не смемо да одустанемо од тога. Имамо важне односе и са осталим државама, као што је Русија, према којој имамо енергетску зависност, и не само то. Кинеске инвестиције су доста присутне код нас и не треба их се тек тако одрицати, али треба водити рачуна и о еколошком аспекту тих инвестиција и о транспарентности и условима задуживања. Амерички интереси у региону су присутни и морамо да видимо колико можемо с њима да будемо комплементарни. Наравно, у мери у којој нам је то прихватљиво. У погледу КиМ налазимо се на сасвим удаљеним позицијама.

Као Србин из Книна, шта мислите о данашњем положају Срба у Хрватској? Да ли се Србија поставила на прави начин у односу према тој држави?

Тужна је истина да и после више од четврт века од рата, „Олује” и егзодуса Срба односи између Србије и Хрватске нису ни приближно на нивоу какви су били између Немачке и Француске 26 година по завршетку Другог светског рата. Сада су чак и хладнији него што су били пре десет година. Мало се Срба вратило у Хрватску и махом су старији. Проблема има и треба да се решавају. И даље има села с нерешеним снабдевањем електричном енергијом, а да не говорим о путној инфраструктури. Проблем је и употреба ћирилице, која је национално писмо на које наши сународници имају право. То су, између осталих, питања о којима треба да се разговара. Треба наравно да се разговара и о правима Хрвата у Војводини. Мањине би морале да буду важно градивно ткиво бољих међусобних односа.

Нема потребе да коригујем изјаву о „псима пуштеним с ланца”

Хоћете ли, ако постанете председник републике, одустати од метафора да су неки новинари „пси пуштени с ланца”? Да ли бисте кориговали своју изјаву?

Када будем председник државе, неће бити потребе да се нешто коригује зато што ја нећу никога држати на ланцу, па неће ни бити потребе да се пушта с ланца. Та администрација која ће уследити после априлских избора и чију окосницу ће чинити „Уједињени за победу Србије” свакако неће дозволити себи да има режимске медије и таблоиде који, као што је данас случај, имају главни задатак да нападају политичке опоненте. Тога неће бити. Антрфиле

Имамо капацитета да одбранимо изборни резултат

Да ли ћете прихватити резултате избора јер се и пре него што су одржани најављује да ће бити крађе? Зашто уопште учествујете ако немате поверења у изборни процес?

Ми учествујемо на изборима не само зато што смо уверени да ћемо на априлским избора послати ову власт у опозицију већ и зато што имамо капацитета да одбранимо изборни резултат. Србија је у лошем стању. Располућено смо друштво заслугом ове власти, институције су урушене, криминал и корупција су пажљиво однеговани од стране СНС-а током ових десет година њиховог владања. Тога су свесни и многи досадашњи гласачи СНС-а. То може да се промени оловком, на изборима трећег априла. Било какво решавање наших проблема и неслога на улици нешто је што никоме не треба. Надам се да бар у томе сви можемо да се сложимо. Забрињавајуће је што је један сасвим обичан догађај изазвао огромну јавну пажњу. Моје руковање са активистима СНС-а на њиховом штанду и чињеница да је то изазвало велику пажњу показује да смо као друштво у озбиљном проблему. Зар није нормално да се политички конкуренти пристојно поздраве? Зар не би било нормално да се и Александар Вучић и ја рукујемо и поздравимо? То је нормално у демократским друштвима.