На Крит дневно стижу стотине миграната

Атина – Да ли јужна граница Грчке, посебно острва која су истурена према Африци, постају нова капија Европе – проблем је који све више брине овдашњу јавност јер дневно на Крит чамцима стиже по неколико стотина миграната. Од почетка године дошло их је око шест хиљада, а само од маја пристигло је око три хиљаде невољника. Често се дешава да их кријумчари људима оставе на мору, па их спасава грчка обалска стража.

Прошле недеље недалеко од Крита, код Гавдоса, спасено је око 800 миграната, од тада сваког дана стиже најмање 200 нових, што изазива забринутост Атине да јужна рута из Либије све више прераста у трајни миграциони коридор. Прецизније, у односу на укупан број таквих улазака у Грчку готово 40 посто је везано за тај правац који углавном води из области либијског приобалног града Тобрука, што је новина у односу на претходне године.

 Сви покушаји да се успостави договор и некаква сарадња са властима у источној Либији и зауставе нови доласци чамаца са мигрантима, за сада остају без резултата, што указује на дугорочни проблем, не само на летњи талас који је у порасту чим такву ризичну пловидбу омогући мирније море и боље време. Док је пре неколико година Крит био споредна миграциона рута, јер је главни притисак на грчка острва био из правца Турске, сада је оправдана бојазан да он може да постане „други Лезбос”. Односно да управо тај јужни део Грчке прерасте у један од главних путања за илегалне уласке у земље ЕУ. Током прошле године управо је туда у Грчку из Либије ушло 20.000 миграната, што је чак четири пута више него 2024. године. Један од разлога што се сав проблем свео на Крит јесте чињеница да је он далеко од ранијих рута, па локалне власти нису биле припремљена за толики број долазака, што су кријумчари људи успели да искористе. Поврх свега на либијској обали пронашли су агилне саучесника. Тамо су државне институције и контрола поморске границе много слабији тако да мигрант из Судана, Египта, Бангладеша и других земаља које имају безбедносне и економске проблеме, много лакше стижу до илегалних полазних тачака за опасна прекоморска путовања на Стари континент.

Занимљиво је да је на традиционалној рути из Турске ка источним егејским острвима, која је готово деценију била највећи проблем за Грчку, забележен велики пад од 60 процената у односу на исти период прошле године. Томе је допринела боља сарадња са турском страном, појачана контрола грчке обалске страже, веће присуство Фронтекса, строжи надзор познатих прелаза према Лезбосу, Самосу и Хиосу.

Дакле, миграциона рута није нестала, она је само променила правац. Када су друге руте постале тешке и опасне, део притиска се усмерио ка Криту. У основи свега је и шири геополитички фактор, нестабилност у деловима Африке, рат у Судану, што је повећало миграционе токове који се крећу према Европи. Дакле, проблем се са севера преселио на југ и многи аналитичари су мишљења да ЕУ у основи не решава озбиљно миграционе токове, већ их практично преусмерава са једног коридора на други.

Грчка влада последњих година води једну од најрестриктивнијих миграционих политика у Европи, која сем сарадње са суседним државама подразумева и изградњу прихватних центара на острвима, убрзавање процедуре азила али и депортације. Министар миграције Танос Плеврис је заговорник драконских мера и упозорава да би Грчка могла да примени још строже мере ако се настави неконтролисани прилив миграната. То укључује додатну контролу граница, али на том путу увек су им препрека организације за људска права које упозоравају да мере не смеју довести до кршења међународних обавеза према избеглицама. Грчка се залаже за реализацију идеје о изградњи центара за повратак миграната који би били ван територије ЕУ, највероватније на афричком континенту, како се одбијени тражиоци азила не би задржавали у Европи где неретко, нарочито у Грчкој, успевају да „нестану” и измакну контроли. Атина и даље инсистира да питање миграната не буде само њен и проблем Италије и Шпаније, већ шира европска тема и договори иду у том смеру, али споро…