Нелечени глауком доводи до слепила

Глауком је заједничко име за групу очних болести и представља један од водећих узрока слепила. Реч је о хроничној и неизлечивој болести која, ипак, може да се држи под контролом редовним праћењем и лечењем. Глауком карактерише непоправљиви, углавном спори губитак вида настао због оштећења видног живца, нервног пута који преноси слику из ока до мозга. Најчешће, али не увек, глауком је изазван повишеним очним притиском (притисак унутар очне јабучице). Нормалне вредности очног притиска су од 10 до 21 ммХг.

Др Марија Божић (Фото: лична архива)

Како истиче професор др Марија Божић, офталмолог, офталмохирург и начелница одељења за глауком Клинике за очне болести Универзитетског клиничког центра Србије, процењује се да је тренутно чак 78 милиона људи у свету болесно од глаукома, а 111,8 милиона људи има предиспозицију да добије глауком до 2040. године. У Србији не постоје прецизни подаци о оболелима јер глауком није болест која се мора обавезно пријавити. Планирани регистар оболелих још није заживео, али су претпоставке да од глаукома у нашој земљи болује око 100.000 људи.

– У највећем броју случајева не постоје знаци који нас упозоравају на глауком. Редовни и детаљни прегледи офталмолога помоћи ће да се ова болест открије на време и да се држи под контролом. Очна јабучица је испуњена посебним ткивима и очном водицом која се стално ствара и одводи из ока. Повишени очни притисак настаје када постоји блокада у нормалном отицању очне водице – истиче др Божић.

Постоји неколико врста глаукома, од чега зависе и симптоми ове болести.

То су примарни глауком отвореног угла, који обично захвата оба ока, често асиметрично, споро се развија, без болова, црвенила или наглог пада вида. Оболели обично примети сужавање видног поља или пад вида, али када је болест већ одмакла. Јавља се и примарни глауком затвореног угла, који настаје нагло, због наглог повећања очног притиска у оку које је у тренутку напада црвено, болно, вид је замагљен, особа види дугине боје око извора светла.

Ова форма глаукома често је праћена и боловима у једној половини главе, мучнином и повраћањем. Глауком без повишеног очног притиска изазива оштећење видног живца и настаје иако очни притисак не прелази границе нормале. Великим делом је последица васкуларних промена у оку и целом организму. Секундарни глауком настаје као последица неке друге очне или системске болести, а конгенитални је присутан од рођења. Очи код детета рођеног с глаукомом су увећане, сузне, а рожњача, предњи провидни део ока, замућен је.

– Рано постављање дијагнозе глаукома и започињање лечења ове болести значи да ће оболели сачувати вид, па се саветују редовне контроле офталмолога. На преглед код офталмолога потребно је ићи на сваке две до четири године ако сте млађи од 40 година, на сваке две до три године ако имате од 40 до 60 година, или на годину-две ако сте старији од 60 година. Ако знате да у вашој породици има оболелих од глаукома, потребно је да се што пре јавите офталмологу. Дијагнозу глаукома може поставити само офталмолог. Основни офталмолошки знаци који указују на то да неко има глауком су повишен очни притисак, промене у видном пољу и оштећење главе видног живца – истиче др Божић.

За постављање дијагнозе глаукома потребно је урадити неколико прегледа. Пре свега, ту је мерење очног притиска. Он се мери на апарату за офталмолошке прегледе (шпалт лампа). Ова врста мерења је контактна јер се специјални наставак са апарата за прегледе (призма тонометра) прислони на рожњачу. Пре мерења пацијенту се укапа анестетик у око, употребљава се и специјална боја (флуоресцеин) и плаво светло на апарату. Ово мерење не боли и није непријатно, само захтева сарадњу пацијента.

Врло често је потребно поновити мерење очног притиска, током целог дана, на два сата, како би се тачно утврдиле његове вредности.

Гониоскопија је преглед којим се одређује о којој врсти глаукома се ради, односно да ли је реч о глаукому отвореног или затвореног угла (од чега зависи и терапија). После давања анестетика у капима, на рожњачу се прислања специјално стакло. Преглед не траје дуго и није болан.

Пахиметрија је мерење централне дебљине рожњаче и изводи се специјалним апаратима, уз примену анестетика у капима. Ту је и преглед видног поља, који траје неколико минута, у зависности од апарата и програма за анализу видног поља који се користи. Преглед је безболан, али захтева сарадњу пацијента и добру концентрацију. Ради се и преглед главе видног живца, уз помоћ специјалних лупа, на шпалт лампи и за њега је најчешће потребно проширити зеницу. Офталмолози примењују и такозване имиџинг методе за прегледе очног живца.

– Глауком не може да се излечи, али може и мора да се лечи, како би се спречило да доведе до слепила. Циљ лечења глаукома је спуштање повишеног очног притиска и спречавање даљег оштећења видног поља. Прво се најчешће прописују очне капи, једна или више врста. Коришћење капи за очи представља најважнији део лечења глаукома. Велика је одговорност очног лекара да што раније постави дијагнозу глаукома, али још већа је одговорност особе која има глауком да редовно користи прописане капи за снижавање очног притиска. Глауком је хронично обољење и као такво захтева и хронично лечење. Ако већ користите капи за снижавање очног притиска, обавезно их редовно укапајте пре него што одете на заказану контролу код офталмолога – напомиње др Божић.

Наша саговорница објашњава да уколико глауком не може да се одржава под контролом коришћењем капи за очи, предлаже се неки од третмана ласером или хируршко лечење, са или без уградње посебних врста имплантата. Нелечени глауком ће неминовно довести до сужавања видног поља, смањења видне оштрине и на крају неповратног губитка вида.