Први март у БиХ: нови датуми – старе поделе

Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Први март је за српски народ синоним за страдање, подсећа нас на почетак рата, убиство српског свата, рањавање православног свештеника, паљење српске заставе и почетак свег зла које нам се догађало, почев од етничког чишћења и прогона Срба из Сарајева”, рекао је министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац, после парастоса у Старој православној цркви, поводом 30 година од убиства српског свата Николе Гардовића на Башчаршији. „То за нас није никакав празник”, каже он.

Недалеко од Старе цркве, поводом обележавања 1. марта, који се у Федерацији БиХ прославља као дан независности БиХ, венце су код Вечне ватре у Сарајеву положили највиши бошњачки званичници. Церемонија обележавања почела је подизањем заставе БиХ на брду Хум изнад Сарајева.

Наиме, у ФБиХ овај датум носи супротну симболику од оне коју има у Српској: „То је датум који се мора славити, иако је БиХ након проглашења независности, уместо ловорика, утонула у рат”, пишу сарајевски медији, што је мишљење највећег броја грађана другог ентитета и тамошњих званичника.

„Први март није празник, већ дан жалости, дан који је довео до крвавог рата”, рекао је Недељко Чубриловић, председник Народне скупштине РС, описавши тим речима сентимент какав српски народ има према датуму који Бошњаци обележавају као Дан независности БиХ. Подсећа да су референдум о отцепљењу БиХ од Југославије против воље српског народа и убиство српског свата на Башчаршији били увод у трагичан ратни сукоб. „Ниједан наш закон не познаје 1. март као празник, а будући да закон о празницима никада није донет ни у Парламентарној скупштини БиХ, то није никакав државни празник. Они га лажно представљају. Тај датум је за српски народ датум разбијања Југославије, прегласавања, подела и увода у крваве ратне сукобе”, рекао је Чубриловић. Дегутантно је, додаје он, како они који су 1. марта разбили Југославију и славили то разбијање, данас покушавају да се представе као заговорници југословенства, идеја „братства и јединства” и „мултиетичности”.

И ове године 1. март је обележен само у бошњачким деловима Федерације БиХ. Шеф Клуба ХДЗ-а БиХ у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Никола Ловриновић изјавио је бањалучким медијима да „не постоји разлог за прослављање 1. марта у БиХ”.

Бошњачке вође, али и поједини европски званичници, нису одолели да не повуку паралеле између БиХ и Украјине. Лидер СДА Бакир Изетбеговић рекао је како су украјинске вође „спремне да оставе живот како би браниле слободу, онако како смо и ми у Сарајеву били спремни да положимо живот”, док Јохан Сатлер, шеф Делегације ЕУ у БиХ цени како БиХ обележава годишњицу независности док се „друга држава бори да сачува своју”.

За члана Главног одбора СДС-а Милована Бјелицу, 1. март, када пола дејтонске БиХ нешто слави, јесте „дан ироније”, као што је 1. април Дан шале. „Говоре о независности, а по мишљење иду у амбасаде и у ОХР, где траже да се наметну закони, да се кажњава без суда и закона, а у суду седе странци, док је гувернер странац, грађанин Шмит изнад Устава”, рекао је Бјелица за новинску агенцију Срна.

Дан пре него што је у ФБиХ обележен тридесети по реду „дан независности”, Република Српска прославила је исто толико година од доношења првог Устава РС – и данас важећег највишег правног акта у том ентитету, изгласаног 28. фебруара 1992. године. Те две прославе одсликавају поделе и превирања присутна у БиХ од потписивања Дејтонског споразума.

„Све то говори како муслимани виде БиХ. Како су је гледали 1. марта 1992, тако је виде и данас – БиХ чији су они власници. И 30 година касније постоји исти порив да фалсификују историју, чињенице, уставну позицију БиХ као државне заједнице састављене од два ентитета и три народа. Како је било 1992, кад су одржали нелегитимни референдум, тако је и данас”, изјавио је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.