Мама, тата, натерали су ме да дођем

Да није друштвених мрежа, ситуација у Украјини могла би се описати као двоструко добитна.  Званично, Руси напредују а Украјинци  успешно бране сваку стопу своје земље.

Наравно, истина је негде између, о чему сведоче и снимци са друштвених мрежа. Украјинци „шерују” снимке изгорелих колона руске технике и настрадале голобраде војнике. Руси „постују” клипове уништених складишта муниције, напуштене ровове, олупине оборених украјинских авиона и хеликоптера.

У мору информација где се више не зна коме веровати, појавила се и прича о злоупотреби друштвених мрежа у рату. Москва то илуструје примером заробљених руских војника који телефоном зову родитеље и породице, док их снимају украјински званичници и то емитују на друштвеним мрежама.

На једном од снимака види се очигледно уморан и деморалисан, наводно руски војник, који се предао. Он се путем телефона обраћа оцу и мајци и поручује да није желео да дође у Украјину, и да је натеран на то.

Тај и сличне видео снимке је на „Јутјуб” поставило украјинско министарство унутрашњих послова.

Руси тврде да је то кршење Члана 13  Женевске конвенције, који позива на заштиту ратних заробљеника од увреда и излагања  јавности.

Гери Солис, ветеран из Вијетнама, судија и аутор књиге „Право у оружаним сукобима” сматра да је емитовање снимака руских војника јасно кршење Женевске конвенције.

„Свако ко је заробљен мора бити заштићен од злоупотребе и заслужује медицинску помоћ. Руси који су заробљени носе униформе и они подлежу Женевској конвенцији, каже Солис.

Он у томе види и позитиван аспект, такозвани „доказ живота” не само према породицама војника већ и јавности. Снимци су на неки начин, гаранција да ће заробљеници остати живи.

На још једном снимку, види се младић за кога се тврди да је заробљен руски војник. Он телефоном разговара са мајком и каже јој да је у Украјини и да је заробљен, и поручује јој да не брине.

Друштвене мреже у рату користи и друга страна. На каналима „Телеграма”, блиским Русима, могу се наћи снимци настрадалих украјинских војника. У појединим случајевима објављују се и потернице за, како се каже екстремистима. Објаве иду тако далеко да се у њима  тврди да се такви екстремисти обично не узимају за заробљенике.

.