Развој рударства и металургије

Рударство и прерада полиметалних руда на простору садашње Србије имају вишевековну традицију. Снага Византијских и Римских провинција и средњовековне Србије умногоме је зависила од ових рудника, од којих су најпознатији Трепча, Ново Брдо и Борски рудници. И данас постоје географски термини у Србији који потичу од рударско-металуршке делатности: Рудник, Рудница, Мајдан (на турском Рудник), Копаоник, Рударе, Бакарњача, Сребренац, Љевоша...

У Бору је 1989. године произведена 151.000 тона бакра. У Звечану (Трепча) произведено је 1975. године 89.100 тона рафинисаног олова, 111 тона сребра и 55 тона бизмута, а 1987. године 86.400 тона рафинисаног олова и 118 тона сребра. Током 1987. године произведено је 44.800 тона електролитног цинка у Јужној Косовској Митровици (Трепча) и 26.800 тона у Шапцу (Зорка).

Корисно је за економисте и политичаре да виде колико ови производи (метали) вреде по садашњим ценама. У Србији је 1990. године била развијена и прерада ових метала (Бор, Севојно, Косовска Митровица, Шабац, тадашње Светозарево, Сомбор, Ваљево, Нови Сад, Пећ, Призрен...), а Србија је спадала у индустријски развијене земље. Затим је дошла приватизација, белосветски „саветници”, уз сарадњу с извесним домаћим „стручњацима”, редуковали су и уништавали привреду, па и рударство с металургијом и самим тим слабили привредно-економску снагу Србије.

Веома су корисни научно-стручни скупови о минералним сировинама Србије који се последњих година одржавају у Инжењерској академији Србије, на Рударско-геолошком факултету и недавно у САНУ, а монографија „Минерално-сировински комплекс Косова и Метохије”, коју су 2021. године публиковали проф. др Слободан Вујић и група аутора, потврђује значај ове делатности.

Кад је снажна домаћа рударско-металуршка делатност, снажна је и Србија. Садашње полемике око јадарита не би требало негативно да утичу на развој укупног домаћег рударства, под изговором еколошких опасности. Многе делатности могу негативно да утичу на животну средину, али постоје законске регулативе, пројектанти, инспекцијске и друге надлежне службе, па ако свако правилно ради свој посао и развој ових делатности биће у складу с одрживим развојем и заштитом животне средине.

Проф. др Бранислав Николић,
редовни члан Инжењерске академије Србије и Академије инжињерских наука Србије, Нови Београд