Ни времена, ни разлога за тугу

На финални турнир Светске лиге у Рију наши одбојкаши су отишли да играју без икаквог додатно оптерећења. Враћају се уздигнута чела. Јесу изгубили у финалу, али ништа не може да им се замери. Наравно, жал што се бајка у једном од најлепших градова на свету није завршила проналаском злата није лако потиснути. Међутим, можда је то јаче изражено код нас који смо их гледали, јер је штета што ова подмлађена екипа није већ сада уписала себе у златну књигу.

Ипак, много је важније што су све бриге око будућности наше одбојке растеране. Млади играчи и они пред чијим именом до јуче нико није стрепео, предвођени селектором који је дуго у одбојци, али пред којим је тек време за доказивање, задржали су нашу одбојку у светском врху.

Иван Миљковић, један од ретких прекаљених асова у нашој екипи, казао је непосредно после пораза од Американаца у финалу (3:1):

– Презадовољан сам залагањем, жељом и борбом целе екипе. Али, исто тако има простора и да се неке ствари поправе.

Светској лиги у такмичарском смислу не треба да се придаје превелики значај. Нити су Американци преко ноћи постали непобедиви, нити четврто место Бразила значи да је његово време прошло. Исто тако би било погрешно да већ сада видимо нашу репрезентацију с медаљом у Пекингу.

Светска лига је пре свега такмичење које најбољим репрезентацијама служи да се играјући међусобно што боље припреме за главни турнир, у овом случају Олимпијске игре, а поред тога и да се одбојка популарише, што продуженом сезоном, што испробавањем разних иновација.

Наш стручни штаб и играчи нису заборавили због чега су отишли у Рио. Било би добро да и ми, као јавност, то запамтимо и да не очекујемо од њих превише на највећем светском такмичењу. Екипа још није зрела да би била проглашена за фаворита на билом ком турниру, али да може да се ухвати укоштац са свима – за то јесте кадра.

– Пекинг је наш сан. Морамо врло брзо да се вратимо у стварност, јер ће на Олимпијским играма бити још теже. Кад бисмо задржали овај ниво игре могли бисмо да будемо задовољни. У нашој групи су Бразил, Русија и Немачка, екипе против којих тешко играмо. Зато морамо да спустимо емоције и да ово преостало време искористимо за рад, – казао је селектор Игор Колаковић.

Никола Грбић је маестрално водио игру и биће заиста велика штета уколико остане при одлуци да у Пекингу испише последње странице своје каријере у репрезентацији:

– У Рију нисмо очекивали финале, резултат није био императив, него је било битно да се што боље припремимо за Пекинг. Иако смо изгубили у последњој утакмици било би добро ако бисмо задржали ову игру уз побољшање неких ствари. У Пекинг одлазимо срећни што можемо не само да се боримо с најбољима на свету, него и да играмо егал с њима. Сигурно ће на Олимпијским играма неке екипе да играју боље него сада, али је врло важно да смо стекли самопоуздање и уверење да можемо да се надмећемо и са најјачима на Олимпијади.

Бојан Јанић више није таленат, него играч који обавља лавовски део посла и у кога се увек може поуздати:

– Светска лига у Рију је само један степеник ка Олимпијади која почиње кроз десетак дана. Уздигнуте главе се враћамо кући и одлазимо у Пекинг.

На Олимпијским играма у Пекингу „ред вожње” Србије је следећи: 10. августа – Русија, 12. августа – Бразил, 14. августа – Пољска, 16. августа – Немачка и 18. августа – Египат. У другом скупу су: САД, Венецуела, Италија, Јапан, Бугарска и Кина, а даље иду прве четири екипе.