Ni vremena, ni razloga za tugu

Na finalni turnir Svetske lige u Riju naši odbojkaši su otišli da igraju bez ikakvog dodatno opterećenja. Vraćaju se uzdignuta čela. Jesu izgubili u finalu, ali ništa ne može da im se zameri. Naravno, žal što se bajka u jednom od najlepših gradova na svetu nije završila pronalaskom zlata nije lako potisnuti. Međutim, možda je to jače izraženo kod nas koji smo ih gledali, jer je šteta što ova podmlađena ekipa nije već sada upisala sebe u zlatnu knjigu.

Ipak, mnogo je važnije što su sve brige oko budućnosti naše odbojke rasterane. Mladi igrači i oni pred čijim imenom do juče niko nije strepeo, predvođeni selektorom koji je dugo u odbojci, ali pred kojim je tek vreme za dokazivanje, zadržali su našu odbojku u svetskom vrhu.

Ivan Miljković, jedan od retkih prekaljenih asova u našoj ekipi, kazao je neposredno posle poraza od Amerikanaca u finalu (3:1):

– Prezadovoljan sam zalaganjem, željom i borbom cele ekipe. Ali, isto tako ima prostora i da se neke stvari poprave.

Svetskoj ligi u takmičarskom smislu ne treba da se pridaje preveliki značaj. Niti su Amerikanci preko noći postali nepobedivi, niti četvrto mesto Brazila znači da je njegovo vreme prošlo. Isto tako bi bilo pogrešno da već sada vidimo našu reprezentaciju s medaljom u Pekingu.

Svetska liga je pre svega takmičenje koje najboljim reprezentacijama služi da se igrajući međusobno što bolje pripreme za glavni turnir, u ovom slučaju Olimpijske igre, a pored toga i da se odbojka populariše, što produženom sezonom, što isprobavanjem raznih inovacija.

Naš stručni štab i igrači nisu zaboravili zbog čega su otišli u Rio. Bilo bi dobro da i mi, kao javnost, to zapamtimo i da ne očekujemo od njih previše na najvećem svetskom takmičenju. Ekipa još nije zrela da bi bila proglašena za favorita na bilom kom turniru, ali da može da se uhvati ukoštac sa svima – za to jeste kadra.

– Peking je naš san. Moramo vrlo brzo da se vratimo u stvarnost, jer će na Olimpijskim igrama biti još teže. Kad bismo zadržali ovaj nivo igre mogli bismo da budemo zadovoljni. U našoj grupi su Brazil, Rusija i Nemačka, ekipe protiv kojih teško igramo. Zato moramo da spustimo emocije i da ovo preostalo vreme iskoristimo za rad, – kazao je selektor Igor Kolaković.

Nikola Grbić je maestralno vodio igru i biće zaista velika šteta ukoliko ostane pri odluci da u Pekingu ispiše poslednje stranice svoje karijere u reprezentaciji:

– U Riju nismo očekivali finale, rezultat nije bio imperativ, nego je bilo bitno da se što bolje pripremimo za Peking. Iako smo izgubili u poslednjoj utakmici bilo bi dobro ako bismo zadržali ovu igru uz poboljšanje nekih stvari. U Peking odlazimo srećni što možemo ne samo da se borimo s najboljima na svetu, nego i da igramo egal s njima. Sigurno će na Olimpijskim igrama neke ekipe da igraju bolje nego sada, ali je vrlo važno da smo stekli samopouzdanje i uverenje da možemo da se nadmećemo i sa najjačima na Olimpijadi.

Bojan Janić više nije talenat, nego igrač koji obavlja lavovski deo posla i u koga se uvek može pouzdati:

– Svetska liga u Riju je samo jedan stepenik ka Olimpijadi koja počinje kroz desetak dana. Uzdignute glave se vraćamo kući i odlazimo u Peking.

Na Olimpijskim igrama u Pekingu „red vožnje” Srbije je sledeći: 10. avgusta – Rusija, 12. avgusta – Brazil, 14. avgusta – Poljska, 16. avgusta – Nemačka i 18. avgusta – Egipat. U drugom skupu su: SAD, Venecuela, Italija, Japan, Bugarska i Kina, a dalje idu prve četiri ekipe.