Понедељак, 04.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мали: Нема разлога за панику, курс је стабилан

Сачуване су и за 3,1 милијарду евра увећане девизне резерве, које су биле и остају један од стубова стабилности за наредни период, изјавила је Јоргованка Табаковић, гувернер НБС
(Фото Министартство финансија)

Копаоник – Наша држава наставља да води одговорну фискалну и монетарну политику. Водимо рачуна о сваком динару и гледамо да минимизирамо негативне последице пандемијске кризе и кризе у Украјини, али с друге стране, приоритет нам је економски раст. Неко ће рећи – приоритети су сада другачији. Ми кажемо не. Заједно са ММФ-ом настављамо да радимо на реформама. Наставили смо да помажемо грађане и привреду. Овим речима је Синиша Мали јуче на Копаоник бизнис форуму на неки начин умирио јавност, која је оправдано забринута поводом најновије кризе, изазване војном операцијом у Украјини.

– Смејали су нам се када је председник Александар Вучић говорио да пунимо робне резерве, када су у питању брашно, кукуруз и гориво. То ради одговорна држава. И после две године од кризе ми имамо довољно новца да можемо да набавимо све што је неопходно. То је важан фактор борбе против садашње кризе. У случају било какве несташице или још теже кризе, држава ће имати чиме да реагује. Замрзли смо цене основних животних намирница, горива и нема повећања цене струје грађанима Србије. Оно што је посебно важно јесте одржавање курса. Курс је и даље стабилан. Не дозвољавамо да се прелије на друге привредне гране. С друге стране, утичемо на инфлаторна очекивања. Ову кризу нисмо ми изазвали. Она је увезена споља, али смо одговорили никада јаче, никада одлучније – рекао је Мали.

Према његовим речима, прошла година је кренула тако да се очекивало да се смањи притисак пандемије, а онда су почели поремећаји у ланцима снабдевања, енергетска криза, последично раст инфлације у свим земљама и на крају је кренуо конфликт између Русије и Украјине. Он је рекао да је јуче на светком тржишту цена гаса отишла више од 3.600 долара за хиљаду кубика. Цена угља је за пет дана порасла 75 одсто, а барел нафте је скочио готово никада више.

– Наставићемо да пратимо шта се дешава на глобалном тржишту. Ствари се мењају из минута у минут, пратићемо, ако буде потребно, држава ће поново реаговати. Прихватићемо терет сваке наредне кризе – рекао је Мали.

Министар финансија је рекао да је лако бити паметан после две године пандемије, одговарајући на критику Павла Петровића, председника Фискалног савета, који је прекјуче истакао да је држава за антикризне мере током ковида потрошила две до две и по милијарде евра више него што је било потребно. Он је рекао да се од укупног дефицита 11 одсто односи на мере подршке, а остатак су инвестиције.

– Нама ће дефицит ове године бити три одсто, наредне године пројектујемо 1,5 одсто. Јавни дуг нам је 51,4 одсто у односу на БДП, што је јавни дуг након две године пандемије. Приоритет нам је очување радних места – рекао је Мали.

Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије, рекла је да је држава припремила свеобухватан програм за заштиту становништва и привреде од ефеката који могу да се јаве када је реч о понуди.

Табаковићева је подсетила да је председник Србије Александар Вучић изнео детаље програма који се већ спроводи, као и то да су плански обезбеђене и енергетске и робне резерве, што је, како је додала, део одговора на актуелна глобална дешавања и поремећаје на светском тржишту.

– У Србији су на време креиране резерве свега – енергетске и робне резерве, као и девизне резерве и ефективни страни новац – навела је она и додала како је то морала да нагласи јер је изузетно важно. Говорећи о инфлацији, навела је да просечна инфлација током две године пандемије износи 2,8 одсто, а просечна базна инфлација 1,9 одсто.

Србија је с кумулативним реалним растом БДП-а од 6,4 одсто током две године пандемије у врху Европе, навела је гувернерка НБС и додала да смо се на преткризни ниво БДП-а вратили након свега три тромесечја, док је, подсећања ради, након кризе из 2008. године преткризни ниво достигнут тек после четири и по године.

Како каже, и просечан број формално запослених у приватном сектору је за скоро 100.000 људи већи у односу на 2019. годину. Извоз робе и услуга, нагласила је, од 28,6 милијарди евра у 2021. години је рекордан и за 5,2 милијарде евра, односно за 22 одсто, виши је него у одличној преткризној 2019. години. Омогућени су пакети мера вредности од око 17 одсто БДП-а, а подршка се наставља и ове године, рекла је она. Као један од добрих резултата, како је нагласила, јесте и то да је сачувана стабилност девизног курса динара према евру, уз промене тек на другој децимали.

Сачуване су и за 3,1 милијарду евра увећане девизне резерве, које су, како је нагласила Табаковићева, биле и остају један од стубова стабилности за наредни период. „Резерве злата – које су на рекордном нивоу, с више од две милијарде евра у нашем трезору, што је преко три пута већа вредност у односу на 2012. годину – показатељ су нашег проактивног деловања и улагања у будућност”, навела је она и нагласила да је резултата много и да су резултат спроведених политика.

– Оцењујемо да су ризици из међународног окружења у кратком року појачани, али и у условима појачане неизвесности, а опадајућа путања инфлације у овој години није угрожена – навела је она. Нагласила је да се Србија коначно, захваљујући свим резултатима, налази и на пола корака од добијања инвестиционог кредитног рејтинга.

Према речима Александра Влаховића, председника Савеза економиста, криза која се види на хоризонту разликоваће се од велике депресије из 2008, те стога и одговор на њу мора да буде другачији. Неопходна је штедња, односно не би требало трошити новац на подстицање тражње. То, такође, подразумева и нижи дефицит од планираног, комфорнији фискални простор, као и смањење дуга.

– Првобитне пројекције су говориле да ће светска економија ове године расти за 4,4 одсто, лане је било 5,9 одсто, али је сасвим извесно да ће доћи до корекције пројектованог раста. Многи економисти прогнозирају да нам следи период стагнације привредне активности уз високу инфлацију – рекао је Влаховић и додао да је сада кључни изазов за достизање пројектованог раста у 2022. години неизвесност у погледу трајања рата у Украјини.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bambi
Koliko smo mi kao narod neodmereni. Cak i u Japanu bi konstatovali da moramo biti obazrivi na kurs, na trenutnu situaciju na svetskoj berzi, ili nesto slicno.
Branko
Puška je zakočena.
Djole
Veci problem je gde se cuvaju devizne rezerve da ne bi dosli kao Rusija u situaciju da imas ogromne rezerve a jednim delom nemozes da im pristupis zbog sankcija ili necije zle namere. Zlatne rezerve su prebacene u zemlju sto od srca pozdravljam ali sta je sa deviznim rezervama ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.