Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mali: Nema razloga za paniku, kurs je stabilan

Sačuvane su i za 3,1 milijardu evra uvećane devizne rezerve, koje su bile i ostaju jedan od stubova stabilnosti za naredni period, izjavila je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS
(Фото Министартство финансија)

Kopaonik – Naša država nastavlja da vodi odgovornu fiskalnu i monetarnu politiku. Vodimo računa o svakom dinaru i gledamo da minimiziramo negativne posledice pandemijske krize i krize u Ukrajini, ali s druge strane, prioritet nam je ekonomski rast. Neko će reći – prioriteti su sada drugačiji. Mi kažemo ne. Zajedno sa MMF-om nastavljamo da radimo na reformama. Nastavili smo da pomažemo građane i privredu. Ovim rečima je Siniša Mali juče na Kopaonik biznis forumu na neki način umirio javnost, koja je opravdano zabrinuta povodom najnovije krize, izazvane vojnom operacijom u Ukrajini.

– Smejali su nam se kada je predsednik Aleksandar Vučić govorio da punimo robne rezerve, kada su u pitanju brašno, kukuruz i gorivo. To radi odgovorna država. I posle dve godine od krize mi imamo dovoljno novca da možemo da nabavimo sve što je neophodno. To je važan faktor borbe protiv sadašnje krize. U slučaju bilo kakve nestašice ili još teže krize, država će imati čime da reaguje. Zamrzli smo cene osnovnih životnih namirnica, goriva i nema povećanja cene struje građanima Srbije. Ono što je posebno važno jeste održavanje kursa. Kurs je i dalje stabilan. Ne dozvoljavamo da se prelije na druge privredne grane. S druge strane, utičemo na inflatorna očekivanja. Ovu krizu nismo mi izazvali. Ona je uvezena spolja, ali smo odgovorili nikada jače, nikada odlučnije – rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, prošla godina je krenula tako da se očekivalo da se smanji pritisak pandemije, a onda su počeli poremećaji u lancima snabdevanja, energetska kriza, posledično rast inflacije u svim zemljama i na kraju je krenuo konflikt između Rusije i Ukrajine. On je rekao da je juče na svetkom tržištu cena gasa otišla više od 3.600 dolara za hiljadu kubika. Cena uglja je za pet dana porasla 75 odsto, a barel nafte je skočio gotovo nikada više.

– Nastavićemo da pratimo šta se dešava na globalnom tržištu. Stvari se menjaju iz minuta u minut, pratićemo, ako bude potrebno, država će ponovo reagovati. Prihvatićemo teret svake naredne krize – rekao je Mali.

Ministar finansija je rekao da je lako biti pametan posle dve godine pandemije, odgovarajući na kritiku Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, koji je prekjuče istakao da je država za antikrizne mere tokom kovida potrošila dve do dve i po milijarde evra više nego što je bilo potrebno. On je rekao da se od ukupnog deficita 11 odsto odnosi na mere podrške, a ostatak su investicije.

– Nama će deficit ove godine biti tri odsto, naredne godine projektujemo 1,5 odsto. Javni dug nam je 51,4 odsto u odnosu na BDP, što je javni dug nakon dve godine pandemije. Prioritet nam je očuvanje radnih mesta – rekao je Mali.

Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, rekla je da je država pripremila sveobuhvatan program za zaštitu stanovništva i privrede od efekata koji mogu da se jave kada je reč o ponudi.

Tabakovićeva je podsetila da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo detalje programa koji se već sprovodi, kao i to da su planski obezbeđene i energetske i robne rezerve, što je, kako je dodala, deo odgovora na aktuelna globalna dešavanja i poremećaje na svetskom tržištu.

– U Srbiji su na vreme kreirane rezerve svega – energetske i robne rezerve, kao i devizne rezerve i efektivni strani novac – navela je ona i dodala kako je to morala da naglasi jer je izuzetno važno. Govoreći o inflaciji, navela je da prosečna inflacija tokom dve godine pandemije iznosi 2,8 odsto, a prosečna bazna inflacija 1,9 odsto.

Srbija je s kumulativnim realnim rastom BDP-a od 6,4 odsto tokom dve godine pandemije u vrhu Evrope, navela je guvernerka NBS i dodala da smo se na pretkrizni nivo BDP-a vratili nakon svega tri tromesečja, dok je, podsećanja radi, nakon krize iz 2008. godine pretkrizni nivo dostignut tek posle četiri i po godine.

Kako kaže, i prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je za skoro 100.000 ljudi veći u odnosu na 2019. godinu. Izvoz robe i usluga, naglasila je, od 28,6 milijardi evra u 2021. godini je rekordan i za 5,2 milijarde evra, odnosno za 22 odsto, viši je nego u odličnoj pretkriznoj 2019. godini. Omogućeni su paketi mera vrednosti od oko 17 odsto BDP-a, a podrška se nastavlja i ove godine, rekla je ona. Kao jedan od dobrih rezultata, kako je naglasila, jeste i to da je sačuvana stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, uz promene tek na drugoj decimali.

Sačuvane su i za 3,1 milijardu evra uvećane devizne rezerve, koje su, kako je naglasila Tabakovićeva, bile i ostaju jedan od stubova stabilnosti za naredni period. „Rezerve zlata – koje su na rekordnom nivou, s više od dve milijarde evra u našem trezoru, što je preko tri puta veća vrednost u odnosu na 2012. godinu – pokazatelj su našeg proaktivnog delovanja i ulaganja u budućnost”, navela je ona i naglasila da je rezultata mnogo i da su rezultat sprovedenih politika.

– Ocenjujemo da su rizici iz međunarodnog okruženja u kratkom roku pojačani, ali i u uslovima pojačane neizvesnosti, a opadajuća putanja inflacije u ovoj godini nije ugrožena – navela je ona. Naglasila je da se Srbija konačno, zahvaljujući svim rezultatima, nalazi i na pola koraka od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga.

Prema rečima Aleksandra Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista, kriza koja se vidi na horizontu razlikovaće se od velike depresije iz 2008, te stoga i odgovor na nju mora da bude drugačiji. Neophodna je štednja, odnosno ne bi trebalo trošiti novac na podsticanje tražnje. To, takođe, podrazumeva i niži deficit od planiranog, komforniji fiskalni prostor, kao i smanjenje duga.

– Prvobitne projekcije su govorile da će svetska ekonomija ove godine rasti za 4,4 odsto, lane je bilo 5,9 odsto, ali je sasvim izvesno da će doći do korekcije projektovanog rasta. Mnogi ekonomisti prognoziraju da nam sledi period stagnacije privredne aktivnosti uz visoku inflaciju – rekao je Vlahović i dodao da je sada ključni izazov za dostizanje projektovanog rasta u 2022. godini neizvesnost u pogledu trajanja rata u Ukrajini.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bambi
Koliko smo mi kao narod neodmereni. Cak i u Japanu bi konstatovali da moramo biti obazrivi na kurs, na trenutnu situaciju na svetskoj berzi, ili nesto slicno.
Branko
Puška je zakočena.
Djole
Veci problem je gde se cuvaju devizne rezerve da ne bi dosli kao Rusija u situaciju da imas ogromne rezerve a jednim delom nemozes da im pristupis zbog sankcija ili necije zle namere. Zlatne rezerve su prebacene u zemlju sto od srca pozdravljam ali sta je sa deviznim rezervama ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.