Споменик Дероку на Топличином венцу

Пројектовао је Храм Светог Саве, конак манастира Жича, Богословски интернат на Карабурми, Храм преображења господњег у Сарајеву, Споменик косовским јунацима на Газиместану, кућу пуковника Елезовића на Врачару. Дружио се са Пикасом, Шумановићем, Растком Петровићем... Заљубљеник у ваздухопловство и један од првих српских ратних пилота, заточеник у логору Бањица, некадашњи декан Архитектонског факултета и редован члан САНУ, писац, сликар, спортиста. Иза ових биографских детаља свестраног интелектуалца и уметника крије се име Александра Дерока коме је јуче после 34 године од смрти откривен споменик на Топличином венцу у близини зграде где је становао. Скулптура у бронзи без постамента око два метра висине приказује Дерока у капуту како у руци држи блок за цртање, а рад је вајара Зорана Кузмановића.

Дероков пријатељ историчар уметности Никола Кусовац подсетио је на оно што памте сви студенти овог архитекте, а то су предавања која су била, како је Кусовац рекао, права свечаност – прави празник духа.

– Увек сам имао потребу да му се на неки начин одужим за живота што сам можда и учинио неким саветима који су се односили на вредност ликовних дела које је поседовао. Задовољан сам покретом и изразом како је данас представљен и свечано откривен споменик и радујем се што ће га на тај начин упознати Београђани – казао је Кусовац за Танјуг.

И Марко Стојчић, главни градски урбаниста, који је са Гораном Весићем, замеником градоначелника, у мају 2020. поднео иницијативу за подизање споменика градској Комисији за споменике и називе тргова и улица, јуче се присетио дружења са Дероком.

– Стицајем околности имао сам ту срећу да један део детињства проведем са Александром Дероком и велики део свог професионалног изражаја сам од њега научио. Дероко свакако заслужује да има споменик у Београду, где је и рођен – казао је Стојчић.

– Ово је доказ да смо у стању да се сетимо људи који су важни за наше друштво и да знамо да кажемо и хвала. У наредних неколико месеци очекује се и подизање споменика Бранку Пешићу, Јовану Јовановићу Змају, Дијани Будисављевић, Васку Попи, Меши Селимовићу, Милошу Црњанском и Александру Карађорђевићу – поновио је Весић.