Ко ће играти на даскама Ђумрукане

Како ће изгледати објекат културе у Карађорђевој улици 13 на месту бивше Ђумрукане, коме ће он бити додељен и када саграђен питања су за милион долара. Јер, премда се чинило да је за ту локацију на Косанчићевом венцу стављена тачка још 2019. када је окончан архитектонски конкурс за идејно решење нове зграде Ансамбла народних игара и песама Србије „Коло”, на тој позицији ствари су се у међувремену промениле. Реализација тог пројекта ни после три године није започета на основу победничког решења бироа „Забриски” и питање је хоће ли се на тој адреси скућити чувари народног играчког, певачког и музичког блага Србије „Коло”, које од оснивања 1948. године ради у привременим просторима, или ће она постати дом за градски алтернативни театар где ће приватна позоришта моћи да играју представе како је то прошлог месеца најавио Горан Весић, заменик градоначелника.

Марко Стојчић, главни градски урбаниста, каже за наш лист да када је реч о изгледу будућег објекта у игри су три идеје и од договора представника града, ресорног министарства, удружења архитеката и директора „Кола” зависи исход за ту локацију.

– Треба да размотримо да ли ћемо здање реализовати на основу победничког решења из 2019, расписати нови конкурс за ту позицију или обновити објекат тако да вратимо аутентични изглед некадашње Ђумрукане. Простор је потребан и Ансамблу „Коло” и алтернативним позориштима, а коме ће он на крају бити опредељен такође ће бити ствар договора – истиче Стојчић.

Владимир Декић, директор Ансамбла „Коло”, тврди да је из републичког буџета било одобрено 30 милиона динара за израду пројектне документације за објекат према победничком решењу из 2019, али да је пандемија вируса корона тај план пореметила. Према ранијим најавама, изградња куће за „Коло” требало је да почне најкасније 2021.

– Ребалансом буџета прошле године тај новац је преусмерен за неке друге потребе иако ми, као озебао сунце, ишчекујемо да коначно добијемо простор какав нам је потребан. Пре свега мислим на сцену за уметничку игру у најширем смислу: и за народну игру, савремени плес и балет јер ни у региону такав наменски простор са изузетно захтевним техничким условима не постоји – истиче Декић.

Августа прошле године коначно су усвојене измене плана детаљне регулације (ПДР) Косанчићевог венца, што је био услов за градитељске интервенције између улица Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац којем припада и локација у Карађорђевој 13.

Према том документу, намена те парцеле је јавна и будући објекат је предвиђен за културне садржаје, што је од иницијалног плана Косанчићевог венца који је дуж Карађорђеве улице предвиђао комерцијалне садржаје значајна измена. У важећем ПДР-у наведено је и то да се „планира реконструкција порушеног објекта Ђумрукане и изградња новог објекта у залеђу, све у складу са условима Завода за заштиту споменика културе”.

Учесници конкурса из 2019. требало је да оживе сећање на некадашње здање лучке Царинарнице изграђено око 1835. године као један од првих објеката који је у том делу града у целости зидан од чврстог материјала, опеке и камена, и где је 1841. основано прво позориште у Београду – Театар на Ђумруку.

Ђумрукана је оштећена у бомбардовању Београда 1944. године, а срушена годину касније у рашчишћавању града. Ту локацију у међувремену су окупирале бројне нелегалне бараке и складишта иако је реч о амбијенталној целини Косанчићев венац – најстаријем сачуваном делу Београда изван зидина тврђаве.

Зато ће без обзира на то ко буде инвеститор објекта у Карађорђевој 13 он морати најпре да реши имовинске проблеме на парцели.

Већ је познато да ће му први комшија бити Факултет примењених уметности за који је прошле недеље завршен конкурс и изабрано идејно решење тог објекта. Он ће практично да буде веза града и реке.

То ће уосталом бити и будућа градска галерија у Улици Косанчићев венац 27 која због нерешених власничких односа на земљишту никако да почне да се зида од 2016. када је окончано јавно архитектонско такмичење за њено здање.